Milenko (Save) Stojnić rođen je 17. novembra 1955. godine u Martincima, selu za koje je celog života bio neraskidivo vezan. U rodnom mestu je pohađao OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“, a u Sremskoj Mitrovici bio učenik Srednje ekonomske škole „9. maj“ – turistički smer (1970 – 1974). Na Fakultetu političkih nauka u Beogradu – smer marksizam i samoupravljanje, diplomirao je 1979, a kasnije i na društveno-političkom (opštem) smeru istog fakulteta (1992). Magistarski rad, takođe na FPN, odbraniće 2007. godine.
Radna i društvena karijera Milenka S. Stojnića bila je raznovrsna i veoma plodna. Najpre je u Ekonomskoj, svojoj školi, više od trinaest godina predavao brojne društvene predmete (marksizam, politička ekonomija, ekonomski sistem, organizacija rada, osnovi prava, sociologija, ustav i prava građana, filozofija), a u jednom mandatu bio i predsednik Predsedništva Opštinske konferencije Saveza socijalističke omladine Sremske Mitrovice (1981/2).
U mitrovački Dom učenika srednjih škola Milenko je došao 3. marta 1994. i u njemu ostao do kraja života, skoro šesnaest godina, najpre kao prvi čovek, a onda i vaspitač. Kao direktor te ugledne ustanove, preporodiće njen rad, posebno insistirajući na poboljšanju smeštajnih kapaciteta i uslova života, ali i na vaspitno-obrazovnom, kulturnom i sportskom uzdizanju korisnika. Pored ostalog, obnavljanjem popularne „Domijade“ i pokretanjem „Matematičke domijade“ svrstao je svoj Dom među najbolje i najuspešnije ustanove te vrste u zemlji.
Štampanje zbornika „Domska knjiga“ („Sirmijumart“, 2000.), svojevrsne monografije Doma učenika, bilo je presedan u republičkim okvirima. NJen priređivač, redaktor i jedan od autora, Milenko S. Stojnić, u predgovoru pored ostalog objašnjava razloge pokretanja ovog vrednog izdavačkog poduhvata:
„Želeli smo biti prvi u Republici. U idejama. U pokušajima i, naravno, u ostvarivanjima onoga što smo projektovali u sferi domskog života. Biti prvi nije teško, ako ste originalni. Prva biciklistička sekcija, razglednica srednjoškolskog doma, informatička radionica, bilijar sala, interna televizija, matematička domijada i biblioteka (prva) po fondu knjiga nikle su u mitrovačkom domu. Prvi arboretum, betonski stonoteniski stolovi u parkovskom kompleksu, spomenik iz rimske prošlosti i park deci čije su školovanje prekinule bombe NATO pakta postavljeni su u Domu učenika srednjih škola u Sremskoj Mitrovici. I ovaj zbornik radova jeste prvi pokušaj jednog srpskog doma da se sa vlastitim kadrovima vine u istraživačke poduhvate domskog života…“
Kada je o izdavaštvu reč, velike zasluge za pojavljivanje „Martinačkog zbornika na kraju drugog milenijuma“ (priredio B. Marin, 1999), takođe pripadaju M. Stojniću i Domu učenika, kao organizatoru i pokrovitelju knjige. Pored toga, Milenko je u zborniku svoga rodnog mesta zastupljen i sa nekoliko priloga o kulturno-umetničkom i sportskom životu sela.
Veliki hobi, pa i više od toga, za Milenka S. Stojnića je bilo novinarstvo. Recimo, tek, da je sa svojim prilozima bio zastupljen u „Sremskim novinama“, „Glasu Martinaca“, „Mitrovačkom omladinskom listu“ (MOL), novosadskim listovima „Dnevnik“ i „Glas omladine“, u „Prosvetnom pregledu“ i drugim novinama. A kada je o stručnim i naučnim radovima reč, objavio je na desetine priloga u domaćim i inostranim časopisima, na političke, vaspitno-obrazovne, sociološke, umetničke, ekološke i druge teme. Učestvovao je na više stručnih skupova u Srbiji, u raznim istraživačkim projektima, bio aktivan u društvenim i sportskim organizacijama.
Milenko S. Stojnić je preminuo 28. februara 2010. godine, prerano, na vrhuncu svojih stvaralačkih i životnih moći.
D. Poznanović
