Piše: Nemanja Milošević
Ovih dana, kako uđem u zgradu, tako zateknem makar jednog komšiju kako nešto pretura oko poštanskih sandučića. Zabrinutog lica, saginje se, diže ruku na sanduče, pretura po izbačenim papirima. Traži nešto. A tražim i ja…
Sretnemo se tako, pa krene diskusija. “Komšo, je `l stigao račun za struju?”. Rekoh – ni struja, ni grejanje.
Puni sandučići predizbornih i reklamnih pamfleta i onih izveštaja o neuručenim pošiljkama (o kojima sam pisao onomad), a računa nigde. Čak se i baba unervozila. Zove svaki dan i pita šta da radi. Navikla žena da sve plati na vreme, pa se boji da joj ne stigne kamata ili da neko, ne daj bože, ne pomisli da neće da plati.
Prošlog meseca, ista priča. Ovaj prošlomesečni štrajk poštara nas je sve totalno smetnuo sa koloseka. Niti više zna čovek šta treba da mu stigne od pošiljki, niti koji račun je platio, a koji nije. Poruke za paketomat utihnule i u glavi se pojavljuje strepnja da se pošiljke ne zagube. I ta strepnja je, izgleda, ostala u nama do danas.
Međutim, poštari su štrajk prekinuli, ali uručenje pošiljki se baš i nije unormalilo. Možda problem i nije u njima? Ko će ga znati.
Oni koji se greju na struju, nakon poslednjeg poskupljenja, nestrpljivo iščekuju da vide koliko će ih koštati topli domovi. Međutim, na portalu EPS-a sve do zaključenja poslednjeg broja Sremskih (ponedeljak) obračuna nije bilo. Ni u najavi. Poslednji račun bio je onaj oktobarski, iako je struja za novembar popisana još početkom meseca. Dugo nešto traje to računanje. Ili sa portalom nešto nije “kako treba”. Izgleda da ova savremena tehnologija kod nas i ne funkcioniše baš najbolje. Na posletku, usledio je i onaj hakerski napad…
A rok za plaćanje računa toplani zamalo svi da omanemo. Uplatnica stigla na dan njegovog isteka. Pa ako uplata ne legne istog trenutka, pogotovo ukoliko račun plaćate preko telefona ili kompjutera, kamata se obračunava bez obzira na to ko je kriv za kasno stizanje računa.
Da se razumemo, neke račune nose poštari, a neke ne. Ali, mislim da se to nas, građana, baš i ne tiče mnogo. Samo želim da napomenem da, ukoliko za plaćanje postoji određen rok, potrošač toga i toga mora da primi račun za to i to pre isteka istog. U suprotnom – nije izvodljivo platiti račun na vreme. Svakako, mislim da nikome nije stalo do nekoliko dinara kamate. Stvar je principa.
A tu je i još nešto. Svi mi planiramo svoje troškove. I sad, ako mi je plata legla i odvojio sam novce za plaćanje računa, ti novci mogu vrlo lako da se izvuku dok račun ne stigne. Šteta je da pare stoje. Ako su dugo u džepu, hoće da zažuljaju čoveka, a to nije dobro.
Nego, da se ostavim šale i komike i da skratim priču. Više me brine moja baba. Pritisak počeo da joj varira. Brige je more. Nesanica je muči. Već je prošao period u mesecu rezervisan za šetnju do poštanskog šaltera, a razloga za odlazak u poštu još uvek nema. Još gore. Koliko li će struju da plati? Kaže, kuvala je samo “po jeftinoj”, pa će, po svemu sudeći, svisnuti od radoznalosti, bez saznanja o tome koliko li je prošlog meseca uspela da ušpara.
