Njuškajući ulicama Divoša, naša ekipa je načula jednu interesantnu priču. Pričalo se da se iza jedne zidane ograde krije prava pravcata bajka, pa tako rešismo da krenemo u potragu. I, kada smo pronašli ono što smo tražili, na kapiji nas je dočekao Leo, koji nas je, pre nego što je pobegao na ulicu, dobro onjušio.
A za njim, izašli su i domaćini, Dragan Ignjatović i Snežana Vuković, Beograđanin i Novosađanka, koje je život sasvim slučajno, a možda malo i namerno doveo u ovo fruškogorsko selo.
Кada su se pre devet godina vraćali iz Ljube, gde su tražili za sebe kuću koja bi im bila egzil od urbanog života, povratak za Novi Sad preko Divoša i usputna kupovina lubenice dovela ih je do trošne kuće na kojoj je pisalo “Prodaje se”. Tako je sve počelo.
A, nakon obimnih radova, 17 prikolica izbačenog šuta i mnogo ljubavi, zapušteno imanje postalo je bajkovita oaza mira u kojoj sada provode najveći deo svog vremena.
Travnjaci i cveće na sve strane, a kamene staze isprepletane po velikom dvorištu, između desetina različitih stabala, vode nas do nekoliko kutaka za sedenje, nesvakidašnje bašte sa uređenim lejama, dva jezerceta i malog vinograda, a iza svega toga, pruža se pogled na padine našeg panonskog ostrva.
-Od svega što smo zatekli ovde, ostala su četiri stara stabla i jedna ruža ispred kuće. Pored toga, zasadili smo još ukupno 140 novih sadnica, od platana do javora. Sve to smo uradili sa mnogo ljubavi, a sreću koju čovek oseti kada vidi da se sadnica primila ne mogu vam opisati – priča Snežana.
Starom bunaru udahnuli su novi život, a on im za uzvrat i dalje daje vodu koju koriste za zalivanje ove prirodne oaze.
Pre tri godine, u prednjem delu dvorišta napravili su i svoje prvo jezerce, za uživanje, a sa druge strane još jedno jezero namenili su, kako kažu, “divljem svetu”.
-Trudimo se da živimo u skladu sa biljnim i životinjskim svetom. Zato nam taj životinjski svet sada sam dolazi. Posećuju nas ptice, insekti, ježevi, a tu je i naš žabac Vasko, koji se mimo pravila naselio u naše prednje jezero, ali to mu je oprošteno. Veoma je pitom i, nećete mi verovati, jede mi iz ruke – kaže Snežana.
Na ovo jezero, osim Vaska, dolaze i slepi miševi, koji su, kažu domaćini, veoma korisni, jer jedan slepi miš za noć pojede i do hiljadu komaraca. Zato, u znak zahvalnosti, i oni su dobili kućicu.
I u njihovom dvorištu, kao u još nekoliko u selu, nalazi se i jedna stara kruška, verovatno stogodišnja, koja osim plodova za domaćine, pruža i dom sovi Sofiji.
Snežana i Dragan su, kao što se može naslutiti, izuzetni ljubitelji ptica, te svakoga dana hrane oko 150 ovih krilatih stvorenja. Sada su u njihovom dvorištu senice, vrapci, gugutke, a uskoro će im u goste doći i štiglići. Možete samo naslutiti koje količine suncokreta su potrebne da bi se nahranila ova vojska.
U bašti koju obrađuju, ne koriste nikakvu hemiju, a da im nije potrebna govori i činjenica da i su na kraju oktobra, imali mlade krompiriće.
Dalje, iza bašte, kraj jezera za divlji svet, nalazi se i jedan pravi hotel, namenjen pčelama samicama, a u blizini hotela, stoji i klupa namenjena gledanju zvezda u vedrim noćima.
-Ljudi su otuđeni od prirode i ne znaju da, u kakvoj god ste situaciji, u prirodi možete pronaći sreću i radost. Mi nismo imali nikakve veze sa prirodom ranije, ali sada, uz internet, možete da se edukujete oko bilo čega. Tako, uopšte ne zaostajemo za drugim, iskusnim baštovanima. Sa druge strane, boravak u prirodi oslobađa nas stresa i pričinjava nam pravu radost svakog dana – kaže Snežana.
Njene reči potvrđuje i suprug Dragan, koji kaže da ga je još u mladosti Stražilovo Miloša Crnjanskog navelo na ideju da jednoga dana svoj život preseli na Frušku goru. Sada je to i ostvario, a ovaj kraj omogućava mu i da se bavi pešačenjem i biciklizmom, pa tako, s vremena na vreme, prepešači i po 30 kilometara, a kilometri pređeni biciklom mere se u stotinama.
-Sve ovo je nama dalo smisao života. To je nešto što svakodnevno radimo sa ljubavlju i ujutru kad ustanemo mi smo već srećni – zaključuju.
N. Milošević
