Prošlo je već više od pola veka od kako je familija Obradović iz brdovite Bosne došla u pitomi Srem, u selo Bosut, a isto toliko i od kako su počeli da se bave poljoprivredom. Zapravo, poljoprivreda kao delatnost prisutna je u ovoj porodici generacijama unazad, pošto svi Obradovići već više od 200 godina žive od obrade zemlje.
Tradiciju svojih predaka nastavio je i Jovan Obradović, iz Bosuta. Kada je nakon 27 godina rada kao agronom u “Mitrosremu” postao tehnološki višak, on je svoj dotadašnji hobi – ratarstvo i svinjogojstvo, pretvorio u posao.
– Obrađujem ukupno 10 hektara zemlje u svom vlasništvu i još oko hektar i po uzimam u arendu. Na oranicama uzgajam standardne poljoprivredne kulture – pšenicu, kukuruz, suncokret i soju. Ono što proizvedem na njivi koristim za ishranu svinja, a pšenicu prodam, ukoliko mi neka količina preostane. Unazad dve godine smanjio sam broj svinja koje držim, tako da ih u oboru sada imam između 50 i 60, a nekada sam godišnje imao 150 do 200. Međutim, par proteklih godina je bilo jako loše stanje u svinjarstvu pa se nije isplatilo raditi taj posao. Sada je zbog niskih cena žitarica situacija malo bolja, ali seljaci su, ipak, loše prošli zbog svinjske kuge koja se ove godine pojavila u našem selu. Srećom, kod mene u oborima je nije bilo, pošto svinje držim izolovano i imam dezobarijeru na ulasku u dvorište, ali znam kako su drugi prošli po tom pitanju – priča Jovan Obradović, poljoprivrednik iz Bosuta.
S obzirom da ima 71 godinu, kaže da se veoma dobro seća da se pre 30 i više godina od poljoprivrede moglo lepo živeti, dok danas taj posao radi samo onaj ko mora, s obzirom da se više ne isplati.
– Razlika nekad i sad je ogromna, u finansijskom smislu, jer u ono vreme od poljoprivrede je jedna četvročlana porodica odlično živela, a sada se to svodi samo na preživljavanje. Recimo, moj otac je imao 10 hektara zemlje i svi u porodici smo radili, on, majka, brat i ja i mogli smo dobro da živimo od toga. U ono vreme za gotov novac smo kupovali traktor i sve priključke, auto, mašine koje su nam bile potrebne, belu tehniku, nameštaj, a sada teško može i da se zamisli takva mogućnost. Jedini problem tada je bio što nismo imali mehanizaciju kao danas, pa smo radili sve ručno – priča Jovan.
On danas poseduje sve potrebne mašine, osim kombajna, tako da zajedno sa suprugom Bosiljkom uspeva da završi poslove na njivi i oko svinja, bez angažovanja dodatnih radnika.
Ipak, priznaje da je u poslednjih par godina njegovo domaćinstvo počelo da tinja, te da veruje da će za nekoliko godina i da se ugasi, što zbog njegovih godina, što zbog zbog činjenice da poljoprivreda više nije perspektivno zanimanje.
Upravo zbog toga nekome ko je mlad i ko razmišlja o tome da li da mu poljoprivreda bude osnovna delalatnost Jovan to nikako ne bi preporučio, baš kao što nije ni sinu kada je birao svoj životni poziv.
