• petak, 19. jul 2024.
Petar Runjanin (1775 – 1839), sveštenik, učitelj i hroničar rodnog Kuzmina
Društvo | Reportaža | Sremska Mitrovica
0 Komentara

Petar Runjanin (1775 – 1839), sveštenik, učitelj i hroničar rodnog Kuzmina

22. oktobar 2023. godine

Tražeći mesto Avtobiografiji Petra Runjanina (1775 – 1839) između “starih poučnih avtobiografija osamnaestoga veka i modernih, naginjući, naravno, više prvima”, Runjaninov zemljak iz Kuzmina, akademik Nikola Radojčić, našao je u tom delu “čudnu i osobitu vezu između opisivanja njegova života i života njegova sela”. Naš čuveni istoričar, koji je ovo delo spremio za štampu i izdao (“Bogoslovski glasnik”, Sremski Karlovci 1914), takođe je u svom predgovoru zabeležio:

“On (Runjanin) u toj vezi čuva svoju i seosku individualnost i ipak ih na jedan naročit način sliva, koji je razumljiv samo kod istinskoga sveštenika i pravoga prijatelja svoga sela. NJegov je život vezan sa životom sela mu na jedan naročiti način i osobitim vezama, koje je i pored njihove mnogobrojnosti i snage teško uočiti. Nama je najviše čudo, što je P. Runjanin umeo taj spoj tako shvatiti i prikazati, da se njegov život ipak nije rasplinuo u životu sela, a da je bio malo nespretan, to bi mu se, i pored izrazite individualnosti, zbog ovakve koncepcije moralo dogoditi.”

Dakle, u pitanju je još jedna znamenita ličnost ponikla u sremskom selu Kuzminu, a koju je od zaborava otrgao i sačuvao, Kuzminac takođe, akademik Nikola Radojčić. Drugi sin Vasilija Runjanina, kako je sâm u Avtobiografiji zabeležio, Petar, rodio se “leta 1775. meseca januaria dana 16”, da bi u mladosti stekao “oskudno i nebrežlivo” vaspitanje. Jer, njegovi roditelji su imali mnogo dece, a budući rođen u propaloj seljačkoj porodici, koja je nekad bila sveštenička i ugledna, Petar je u život mogao da ponese tek “nezadovoljstvo, osetljivost i razdražljivost”.

U kuzminsku osnovnu školu je budući učitelj i sveštenik krenuo 1782. i u njoj ostao do 1785, kada prelazi u nemačku graničarsku školu u Martincima. Kod učitelja Josifa Neta učio je čitanje, pisanje, račun i veronauku. Sledeća obrazovna stanica je Mitrovica – “oberšule”, gde provodi dve i po godine učeći latinski jezik, geografiju, istoriju, geometriju, crtanje… Kao dobar đak, poželeo je da se upiše u tek osnovanu Karlovačku gimnaziju, ali je za nju bio prestario i – dobija mesto pisara kod “vojne kumpanije” u Kuzminu (1791 – 1794). Ugrabivši pogodan trenutak, ipak odlazi u Sremske Karlovce i postaje pitomac bogoslovije koju je otvorio mitropolit Stefan Stratimirović.

Sve u svemu, završivši 1795. školovanje (ali, bez završnog ispita, pošto se pojavila kuga), Petar Runjanin beži u rodni Kuzmin, gde neko vreme radi kao učitelj nemačkog jezika. U međuvremenu (1796), oženio se bogatom seljankom Dmitrom iz Ilinaca, sa kojom će ubrzo dobiti sina Ignjatija (budući otac muzičara Josifa Runjanina, kompozitora hrvatske himne). Petar je, inače, pored Ignjatija imao još sedmoro dece – pet kćerki i dva sina. Pa, ipak, iz redova u Avtobiografiji se može zaključiti da im brak nije bio srećan!

A pošto je te prve bračne godine prestala kuga, započeće i Runjaninovo traganje za poslom i boljim životom. Najpre, u Dalju radi kao pisar, a onda u Osijeku nastavlja da usavršava svoja znanja kod učitelja Stefana Rajića – uči slovensku gramatiku i metod školski. Već krajem te iste, 1796, vraća se u Kuzmin, pa u Sremske Karlovce, gde dovršava ranije započeto školovanje. Sredinom naredne godine, mitropolit Stratimirović ga je rukopoložio u čin đakona, da bi se ponovo obreo u Kuzminu, a zatim i Šidu, gde će godinu dana biti učitelj. Potom će ponovo u Karlovce, pa u rodno selo, gde istovremeno službuje i kao učitelj i kao sveštenik.

Proučavajući život Petra Runjanina i istoriju Osnovne škole u Kuzminu, nastavnik i direktor ove ustanove, Pero Ostojić, pored ostalog, zapisao je i ove redove:

“Život koji je Runjanin proživeo pomogao mu je da se u njemu ustali uverenje kako je on neobičan čovek, bolji, napredniji i vredniji od drugih. Na ovo uverenje uticao je još jedan razlog. Sveštenički poziv. Sveštenik ne sme da bude kao ostali, nego mora uvek da ima na umu svoj poziv. Okolina ga ne ceni po njegovom radu, nego po njegovoj ponositosti, te ga ogovara i mrzi, pa zbog toga ne dobija ni zaslužena priznanja (crveni pojas). Imao je samo jednog pravog prijatelja, Todora Zikića, visoko obrazovanog, ali iste porodične sudbine (nesrećan brak – prim. DP).”

Sveštenik i učitelj Petar Runjanin je bio jedan od retkih koji su u to vreme završili i duhovne i svetovne škole, primer dobrog narodnog vaspitača i prosvetitelja. Takav zaključak izbija iz tekstova koje je za sobom ostavio, a čuvaju se u Rukopisnom odeljenju Matice srpske. Najznačajnija su mu dela: Avtobiografija i Istorija sela Kuzmina (priredio N. Radojčić, 1914. i 1936), potom Nastavlenije kužnu bolest poznati i istrebiti (spis o kugi u Sremu), pa Serbski narodni kongres i druga. Pisao je i razne pedagoške rasprave i poglede, poučne tekstove, pripovetke…

Ovaj znameniti Kuzminac, “trudoljubivi učitelj i bogougodni sveštenik” (P. Ostojić), umro je 7. oktobra 1839. godine u svom rodnom selu. Kuzmin mu se do danas nije odužio na način kako to zaslužuju njegov život i delo.

D. Poznanović

Autor hrvatske himne

Josif Runjanin (1821 – 1878), muzičar iz doba ilirizma, bio je sin Ignjatija, najstarijeg potomka kuzminskog sveštenika i učitelja Petra Runjanina. Dakle, unuk Petrov. Rodio se 26. novembra (8. decembra) 1821. u Vinkovcima, školovao u rodnom mestu i Sremskim Karlovcima, a posle nasilnog pokatoličenja odlučio se za vojnički poziv. Stigao je do čina potpukovnika i potom penzionisan (1871). Živeće u Novom Sadu sve do smrti, 2. februara 1878. godine. Ostaće zapamćen po tome što je, 1846, komponovao buduću hrvatsku himnu Lijepa naša domovino, na tekst Antona Mihanovića, a prema jednoj Donicetijevoj melodiji. Takođe, bio je i autor poznate pesme Rado ide Srbin u vojnike.

Sremske novine polažu autorska prava na sve vlastite sadržaje (tekstualne, vizuelne i audio materijale, baze podataka, vizuelizacije baza podataka, baze dokumenata i elektronske prikaze dokumenata i programerski kod). Neovlašćeno korišćenje bilo kog dela portala nije dozvoljeno, smatra se kršenjem autorskih prava i podložno je tužbi.

Najnovije vesti

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Ostavi komentar

%d bloggers like this: