Poslednji ton, korak, aplauz, naklon, gase se svetla. Uz graške znoja koje klize niz čelo, ali sa širokim osmesima na licima, puni adrenalina, preplavljeni uzbuđenjem Miloš Biščić i Veljko Ljubičić priveli su kraju još jedan nastup pred više hiljada ljudi.
„Srem Folk Fest“ bio je još jedna prilika da 21-godišnji Zasavčani zaigraju pred svojim porodicama, prijateljima, sugrađanima, a iskoristili su je na najbolji način demonstrirajući svoje umeće sticano godinama unazad.
Miloš i Veljko prijatelji su od dečačkih dana, a vežu ih i dalje rodbinske veze. Obojica su studenti, inače vredni, radni, druželjubivi, duhoviti, momci za primer, puni pozitivne energije i uvek nasmejani. Njihovi folkloraški počeci su vrlo slični i datiraju iz osnovne škole.
-Folklorom sam krenuo da se bavim 2006. godine odnosno u šestom razredu. U to vreme sestra je igrala, pa sam na njen, ali i na nagovor tata koji takođe voli i izuzetno ceni folklor kao važan deo srpske tradicije, otišao da odgledam jednu probu. Tih sat-dva za mene je bilo sasvim dovoljno, želeo sam i sam da zaigram i od tada, pa do sada ne prestajem. Od starta se zna, utorak i četvrtak su rezervisani za probe, ne znam šta da se dešava, ja ih propustiti neću – priča Miloš.
Ni godinu dana kasnije svoje prve folkloraške korake napravio je i Veljko, kojeg je upravo drug iz razreda Miloš na to inspirisao.
-Naša priča se dosta poklapa, a s obzirom da se znamo od šeste godine i ne odvajamo od tada, to ne treba ni da čudi. Nekoliko meseci posle Miloša i ja sam zaigrao, a kao i on u pripremnom ansamblu “Branko Radičević” u Sremskoj Mitrovici koji je vodila Jelena Radović. Bila je to ljubav na prvi korak – kaže Veljko.
Posle nekog vremena obojica prelaze u prvi ansambl kojim rukovodi Dragan Đorđević.
-Sećam se da smo bili prilično uplašeni i zbunjeni prelaskom u prvi ansambl, bio je to veliki korak za nas. Ušli smo u društvo ozbiljnih folkloraša, starijih i sa višegodišnjim, da ne kažem višedecenijskim iskustvom, ali nekako je bilo lakše zajedno sve to pregrmeti – objašnjava dalje Veljko.
Miloš se nadovezuje i govori kako su od starta bili veoma posvećeni folkloru, te da su to njihove kolege prepoznale i prihvatile ih raširenih ruku.
Folklor im je, slažu se, puno toga doneo, pa Veljko navodi da im je oduvek bio izduvni ventil, nešto što čini da svi problem nestanu bar na kratko. Zahvaljujući folkloru su upoznali sjajne ljude, sklopili brojna prijateljstva, nastupali pred hiljadama ljudi, putovali.
-Moja prva turneja na koju sam išao zahvaljujući folkloru je bila po Кini 2016. godine. Sećam se da sam bio najmlađi u grupi, tek upisao prvi razred srednje škole. Tada sam prvi put leteo avionom, ali i bio odvojen od kuće duži vremenski period. Strah trema, uzbuđenje, sreća, emocija je bilo raznih i na pretek. Taj put i sve što se desilo u Кini ću pamtiti do kraja života – priča Miloš. Usledile su turneje po Grčkoj, Turskoj, Makedoniji, Poljskoj…
-Meni do sada najdraža turneja bila je po Grčkoj, jer pre toga nisam video more i to je ostavilo poseban utisak na mene. Mada, gde god nastupali, bilo u zemlji ili inostranstvu donosi mi zadovoljstvo. Volim da igram pred publikom i aplauz koji nam upućuje iznova i iznova mi daje pozitivnu energiju, motivaciju i inspiraciju – dodaje Veljko.
Ipak, naročitu draž prestavljaju nastupi u rodnom gradu.
-Jako je lep osećaj proći u narodnoj nošnji kroz Mitrovicu, videti poznata lica i upiti podršku koju pružaju. Tu su naše porodice, prijatelji, komšije, baš zato “Srem folk fest” nam je jedan od omiljnih festivala – objašnjava Miloš, a Veljko za sam kraj dodaje da iako njihova okolina zna da se bave folklorom ljudi uvek budu iznenađeni njihovim umećem kada zaigraju kolo na nekom od slavlja.
D. Tufegdžić
