Ruma- Danas u vreme kada su u punom zamahu radovi na izgradnji Fruškogorskog koridora, mi ćemo se vratiti 41 godinu unazad kada je ni manje ni više, već od jednog Rumljanina potekla ideja o ovom velikom projektu. Dušan Sakulski, doktor tehničkih nauka, profesor univerziteta, na ovoj temi diplomirao je 28.decembra 1982.godine na Građevinskom fakultetu u Beogradu –Odsek za puteve i železnice. Tada je njegov rad nosio naziv „Rekonstrukcija puta Novi Sad – Ruma sa tunelom kroz Frušku goru“ i bio je proglašen za najbolji diplomski rad. I danas, kao i tada, gužva na putu Ruma – Novi Sad su ga naveli da se pozabavi ovim problemom i da ponudi rešenje.
-Moji roditelji su u to vreme živeli u Novom Sadu i često sam putovao tamo i dok sam bio student. Zimi već pri prvom snegu i iskliznuću prve prikolice, saobraćaj se blokira i to se pretvaralo u dugotrajno čekanje, da ne kažem u ludilo, kao i danas. Kad je došlo vreme za diplomski, a kako sam bio na odseku za puteve, predložio sam tu temu. Prva reakcija mog profesora je bila „Zar u ravnoj Vojvodni, gde je bundeva najviše brdo, ti hoćeš da bušiš tunel?“, priseća se Dušan Sakulski.
Diplomski rad je pripremao punih šest meseci, kao kompletan idejni projekat koji bi već sutradan neko mogao da uzme u realizaciju. Posle idejnog projekta trebalo bi da se sprovedu istražni radovi i izradi glavni projekat koji bi morao da uvaži i stanje na terenu ( kvalitet zemljišta, nivoi podzemnih voda, vegetacija….).
-Za ovaj rad sam dobio i nagradu kao najbolji diplomski rad jer sam koristio tada najsavremeniju računarsku tehnologiju za projektovanje puteva i kolovoza, za koju bi se danas neko slatko nasmejao. Danas bi se za tako nešto moralo otići u nekakakv muzej računara da bi se našao takav princip rada, dodaje Dušan.
Teren mu je bio poznat jer je skoro svakodnevno išao tuda, i tokom studija i kasnije kada je radio u Zavodu za puteve Novi Sad.
Prva ideja je bila da se Irig oslobodi muke
Prvobitna dužina Dušanove verzije tunela je bila oko 3,5 kilometra. Trasa je trebalo kao i današnja, gledano od Rume da ide zapadno od Iriga. Ulaz i izlaz iz tunela su otprilike na istom mestu, kako i teren dozvoljava. Za početak dobio je topografsku podlogu sa izohipsama terena i dobro je gledao kuda se trasa može „provući“ a da zahteva što manje radova.
– Prva ideja je bila da se Irig oslobodi muke. Moja verzija tunela bila je da se on pruža u pravcu, jer je uvek jeftinije graditi ga bez krivina, ako je moguće i izlazio bi otprilike gde i danas, naravno sa odstupanjima koja zavise od uslova na terenu. U to vreme Paragovo nije bilo naseljeno i to sam uzimao u obzir, pa bi se trasa uključila na mesto gde se istovara so za zimsko održavanje puteva, a vozači to znaju kao mesto gde ih skoro uvek po silasku sa Venca čeka saobraćajna policija. U to vreme nije postojala ideja o obilaznici oko Novog Sada, koja je uključena u današnji projekat, kaže Dušan Sakulski.
Kada bi danas radio projekat, kaže da bi radio isto kao što je današnje rešenje koje je uključilo naseljenost Paragova i obilaznicu oko Novog Sada, sa vijaduktom kojim trasa posle izlaska iz tunela vodi ka toj obilaznici.
Konačno!!! Živci se pogube već kod prvog kamiona!
-Kada sam video da počinju radovi na izgradnji tunela samo sam rekao KONAČNO!!! Mogu da kažem da je u ovom projektu sadržano preko 80 odsto onoga što sam ja zamislio, koliko je meni poznato, sa uvažavanjem novog stanja na terenu gde su se novi projektanti prilagodili novoj situaciji. O značaju ovog projekta ne treba ništa govoriti, dovoljno je samo sesti u autobomil i krenuti za Novi Sad ( bez nervoze, molim, jer može da se desi da se živci pogube već kod prvog kamiona ispred vas), rekao je Dušan Sakulski sa osvrtom i zahvalnošću svojim sada već pokojnim kolegama inženjerima Bogdanu Đurđeviću i Zlatku Katiću, koji su i nakon njegovog odlaska u inostranstvo nastavili da promovišu ovu ideju, a sa kojima je radio u Zavodu za puteve u Novom Sadu.
Kijamet i belaj efendija
Dušan Sakulski danas je zvanično ponzionisani univerzitetski profesor. Krajem 1994. otišao je u Južnoafričku Republiku, gde je radio kao profesor i gde i danas živi. Jedno vreme radio je kao naučni savetnik Univerziteta Ujedninjenih nacija u Bonu u Nemačkoj (2004-2009). Na poziv prof.dr Ilije Ćosića tadašnjeg dekana FTN-a Novi Sad, paralelno je neko vreme radio i na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Tamo je oformio studijski program koji se danas zvanično zove „Upravljanje rizicima od događaja sa katastrofalnim posledicama“. Isti program sprovodio je i u Ujedinjenim nacijama, Africi i širom sveta. Zato za sebe često kaže da je „kijamet i belaj efendija“.
-Danas u penziji i dalje povremeno radim po pozivu, ali konačno mogu da se posvetim muzici, sviranju gitare i udaraljki, tako da gradim muzičku karijeru. Upravo sa našim Rumljankama iz sastava „Vrelo“ i mojim bratom Zlatkom,koji je bio njihov član, pripremam novu kompoziciju. Živim na obali okeana u Južnoafričkoj Republici na kraju sveta i pored povremenih inženjerskih poslova imam vreme da se posvetim muzici, kako tamo, tako i kada dođem u Srbiju, zaključuje Dušan Sakulski, od koga je potekla ideja o izgradnji fruškogorskog tunela.
