U ulici Branka Radičevića u Sremskoj Mitrovici, na broju 17 smeštene su prostorije Opštinskog udruženja za pomoć osobama sa Daun sindromom.
Lepo ušuškane, opremljene i ukrašene raznoraznim predmetima i „umetničkim“ delima dve prostorije predstavljaju oazu u kojoj se okupljaju „Suncokreti“, kako osobe sa ovm dijagnozom zovu. Mitrovačko udruženje broji 20 aktivnih članova raznih uzrasta, pa je tako najmlađa Jovana stara 13, a najstariji 59-godišnji Sava.
Prema rečima sekretara – koordinatora udruženja Radovana Кekića prostorije su im zlata vredne, a uređene i opremljene su zahvaljujući podršci brojnih prijatelja i sponzora.
-Osobe sa Daunovim sindromom prvobitno su bile članovi udruženja Mentalno nedovoljno razvijenih osoba (MNRO), međutim 2006. godine javila se potreba da se izdvoje, jer su posebne, dosta specifične. Deca sa Daun sindromom su izuzetno mirna, poslušna, koja mogu puno toga i da nauče, da rade. Tako je nastalo prvo naše društvo, a kasnije je ono preraslo u udruženje – vraća se više od deceniju i po u prošlost Кekić.
Na početku, a sve ukupno oko dve godine, članovi društva okupljali su se u prostorijama Škole za osnovno i srednje obrazovanje „Radivoj Popović“, a zatim i u Fondu Atanasije Stojaković, da bi se 2011. godine skrasili u ulici Branka Radičevića. Godinu dana ranije, društvo je i zvanično postalo udruženje registriovano u Agenciji za privredne registre.
-Od samog osnivanja društva nama je bilo izuzetno važno da imamo mesto na kojem ćemo se okupljati, na kojem će se naši članovi međusobno upoznavati, družiti, zajedno učiti, stvarati. Provoditi kvalitetno vreme, sa ili bez roditelja. Svoj mir smo našli u sadašnjim prostorijama u kojima smo se, moram priznati, nekada dosta češće okupljali. U pitanju su dve sobe, jedna velika, druga nešto manja, ali fino opremljene, onako kako nam odgovara i kako smo u krajnjem slučaju i bili u mogućnosti. Moram da napomenem da veliku zahvalnost za opremanje nameštajem i drugim stvarima, za uređenje dugujemo društveno odgovornim kompanijama i pojedincima, pa i resornoj gradskoj upravi – priča dalje sekretar.
On dodaje da su se nekada u prostorijama okupljali i svaki drugi dan, ali vremenom su se susreti proredili, članova je sve manje.
-Deca su odrasla, a mlađih članova nema puno. Dosta njih je i iz seoskih sredina, a što je selo udaljenije od grada nažalost, manje su šanse i da će doći ovde. Prostorije su namenjene za njih, a ne da stoje prazne i volim kada dođu da se druže, organizujemo im radionice, crtaju, prave raznorazne ukrasne predmete od niza različitih materijala. Ovde zajedno slavimo rođendane, praznike, a imamo i svoju krsnu slavu – Markovdan koju obavezno obeležimo – nastavlja Кekić.
Za kraj on dodaje da je cilj je da se osobe sa Daun sindromom u prostorijama udruženja osećaju slobodno i prijatno, bilo da dođu sami ili sa roditeljima, odnosno članom porodice.
