Osim sopstvenih projekata, prošlu godinu obeležila je i moja saradnja sa kolegama iz Muzeja Srema. To je vajarska radionica „Ko se boji grifona još“, rad sa decom, manifestacija Leto na plaži – program „Rimljani na plaži“ i izložba „Narod žrtva zločina” – kaže vajarka Ružica Španović iz Martinaca
„Minijature Sirmijuma“, izložba skulptura profesora i saradnika katedre za vajarstvo sa Fakulteta primenjenih umetnosti iz Beograda, Etnološka izložba „Kućerak u Sremu“, preuređenje Spomen sobe u Grgurevcima, izlivanje Spomen ploče Jovanu Udickom, samo su deo projekata na kojima je tokom prošle godine radila vajarka Ružica Španović iz Martinaca.
Ova mlada umetnica završila je master studije u klasi vajara profesora Gorana Čpajka i zaposlena je u Muzeju Srema kao vajar – konzervator gde se bavi projektima, izložbama, scenografijom kao i izradom i rekonstrukcijom umetničkih, arheološkix i istorijskih predmeta.
-Jedna od najznačajnijih stvari na kojima sam radila u prošloj godini bila je izložba „Minijature Sirmijuma“ na kojoj se predstavilo 160 autora sa tri kontinenta Evrope, Amerike i Australije sa 255 svojih radova. Druga takva izložba održaće se ove godine i time će dobiti status bijenala, a radovi na samoj izložbi su već u toku. Osim ove izložbe, značajno je takođe pomenuti i izložbu skulptura profesora i saradnika katedre za vajarstvo sa Fakulteta primenjenih umetnosti iz Beograda, koja je realizovana u saradnji Muzeja Srema i Fakulteta primenjenih umetnosti, na kojoj se Fakultet predstavio mitrovačkoj publici u sastavu sa jedanaest eminentnih profesora. Sa istim fakultetom u pripremi su dalji sadržaji koji se tiču polja umetnosti, očuvanja baštine, kao i konzervacije i restauracije predmeta u Muzeju Srema za ovu godinu – kaže o svom dosadašnjem radu u Muzeju Ružica Španović iz Martinaca.
Pre skoro godinu dana započeti su radovi na preuređenju Spomen sobe u Grgurevcima, što je podrazumevalo preuređenje celokupnog enerijera u jednu smislenu senografsku celinu. Postojeće fotografije koje su se nalazile u pomenutoj sobi je prebačene su u Muzej Srema radi lakše kordinacije plana postavke. Ružica i tim Muzeja Srema su napravili monumentalne table sa portretima stadalih likova, legende koje govore o njima, kao i o istoriji sela, a nakon toga sadržaj je montiran u uređenu Spomen sobu.
Veliku pažnju javnosti i lokalne sredine u prošloj godini privukla je Etnološka izložba pod nazivom “Kućerak u Sremu“ koja obeležava period sa kraja 19. i početka 20. veka na kojoj je predstavljena seoska kuća iz tog perioda i prezentovan enterijer kuće, kuhinja i spavaća, odnosno takozvana “prednja” soba. Pojedini predmeti koji se pojavljuju na ovoj izložbi pripadaju porodici Španović i nakon sklanjanja ove izložbe oni su premešteni u etnološki deo stalne postavke Muzeja Srema.
-Osim sopstvenih projekata, prošlu godinu obeležila je i moja saradnja sa kolegama iz Muzeja. To je vajarska radionica „Ko se boji grifona još“, rad sa decom, manifestacija Leto na plaži – program „Rimljani na plaži“, gde sam imala ulogu robinje i boginje Venere. Takođe sam učestvovala i u pripremi izložbe „Narod žrtva zločina” gde sam imala vajarske radove na aktu Sremice i delom asistiranje prilikom uređenja scenografije enterijera izložbenog prostora i na pripremi izložbe „Srpska vlastela i kruna svetog Stefana”, u okviru koje sam bila zadužena za vajarske radove na modelovanju srednjevekovnog prestola – kaže Ružica i dodaje da su joj u planu novi reljefi i skulpture, rad na članstvu ULUPUDS-a, kao i na doktorskim studijama.
Ružica je tokom prošlog leta učestvovala na vajarskoj koloniji u Kuršumlijskoj Banji gde je radila na izradi skulpture u kamenu velikih dimenzija pod nazivom “Procvat” koja je postavljena u centru Banje.
Sanja Mihajlović
Spomen ploča Jovanu Udickom
Memorijalno obeležje – spomen ploča realizovana je u čast Jovana Udickog i postavljena na porodičnoj kući Udickih na Žitnom trgu u Sremskoj Mitrovici. Radovi na izvođenju reljefa trajali su par meseci tokom 2022. godine. Po skulptorskoj formi u pitanju je bareljef. Kroz svedene površine lika na simbolički način je predstavljena dostojanstvenost, duhovnost i uzvišenost Jovana Udickog, dok snažno naglašene linije definisane delom u površini, delom u liniji, odnosno u crtežu, govore o monumentalnom i upečatljivom karakteru
