Malo je onih koji u Mačvanskoj Mitrovici ne znaju ko je Rodoljub Jović Puri. Za sebe on kaže da je strastveni kolekcionar, ljubitelj i učesnik u brojnim kvizovima, pesnik i aforističar, nekadašnji sportista i Mačvanin. U Purijevoj kući može se pronaći preko 2.000 naslova, više od 3.000 novina, a isto toliko i nosača zvuka i ne samo to, mogu se naći značke, markice i raznorazni drugi predmeti koje godinama pažljivo prikuplja.
Prostora da smesti sve što ima polako počinje da mu manjka, ali od kolekcionarstva ne odustaje.
-Sa nekih 11, 12 godina kupio sam svoj prvi “Politikin zabavnik”, a zatim sam počeo kupovati i stripove, usledile su sličice, a nešto kasnije sam počeo da nabavljam prve muzičke ploče i tako je nekako krenulo moje kolekcionarstvo. U srednjoškolskim danima pažnju sam usmerio na knjige i do danas sam ih prikupio nekoliko hiljada. Međutim kada je konkretno o knjigama reč, veliki broj sam ih i donirao, a puno je onih koje sam pozajmio, pa mi nikada nisu vraćene – priča Puri te dodaje da je tokom godina prikupio i veliki broj novina, znački, markica, starog novca…
Na koji god žanr pomislite, Puri ima na desetine knjiga, najviše beletristike, ali i stručnih knjiga, crkvenih knjiga… Povezao se čak i sa ljudima koji se bave rušenjem kuća koji su obećali da će mu priklupljati knjige koje vlasnici ostave.
-Posle decenija i decenija skupljanja, ja se i dalje radujem kada dođem u posed nove knjige, ploče ili nekog drugog predmeta, u meni to i dalje proizvede osećaj uzbuđenja, prosto jer to volim. Iskren da budem mesta mi ponestaje, ne znam više gde sve to da smestim, previše je svega, ali to je jače od mene. Moja porodica me podržava, ali oni nisu zainteresovani za kolekcionarstvo, pravo da kažem malo je onih koji bi se i odlučili sve ovo od mene da naslede – nastavlja Mačvanin.
Da čita voli, mada priznaje, to mu sve teže pada, vid mu slabi, ali to ga svakako ne sprečava da i dalje piše.
-Uz čitanje, nekako je došlo i pisanje, pa tako imam lepa iskustva sa bavljenjem poezijom i mogu da se pohvali da su pojedina moja dela stigla do Amerike i Skandinavije, gde imam prijatelje, pa su ih oni izdavali u tamošnjim novinama za kulturu. Posebnu čast sam imao kada sam recitovao poeziju u kući Đure Jakšića u Skadarliji, a aformizmi su mi više puta nagrađivani. Inače, spremam se da napišem jednu knjigu o ljudima iz Mačvanske Mitrovice koji su mi interesantni i dragi, a u želji da ne budu zaboravljeni u tragu vremena – priča Rodoljub i dodaje da je učestvovao u nekoliko kvizova i da su mu to nezaboravna iskustva.
U koji god kut sobe da vam pogled odluta, nešto u njemu će i da ga zadrži – planine knjiga, brda diskova, kaseta. U jednom delu sobe poređano je čak i nekoliko pehara, a o čemu je reč objasnio je Mačvanin.
-Dugo sam se bavio sportom, malim i velikim fudbalom, a potom i košarkom, govorili su da sam talentovan i otuda pehari i medalje. Želeo sam da upišem DIF, međutim nisam uspeo, tako da sam posle srednje škole krenuo na ekonomiju, koju nažalost nisam završio – kaže Puri.
On želi svojim primerom da pošalje poruku mlađim generacijama.
-Sve ovo ne pričam da bih dobio neku popularnost, ili reklamu, već da možda nekog ko pročita zainteresujem za kolekcionarstvo, za pisanje, čitanje, jer u tome se krije velika lepota, koja nam je, složiće se mnogi, potrebna kako bi prevazišli negativnosti koje sa sobom nosi brzi tehnološki razvoj. Decu treba motivisati da nađu korisne hobije, da se uključe u sport i da ne dopuste da upadnu u kandže raznih zavisnosti, a s obzirom da sam i sam bio žrtva jedne znam koliko je teško iz toga se izvući – za kraj poručuje Puri.
D. Tufegdžić
