Pedeset godina u rukometu, počeo i završio u svom Laćarku. Imao je brojne ponude, ali ostao uvek vezan za svoje selo. Laćarac Mića Vuletić, diplomirani trener, radio je dugo godina u inostranstvu, Ukrajini, Španiji, Brazilu, Turskoj, Grčkoj, a sa rumunskom ekipom osvojio je Čelendž Кup. Po povratku u Srbiju, predvodio je Požarevac, Medicinar iz Šapca, da bi potom formirao školu rukometa u Laćarku, pre pet godina.
-Prošle sezone smo postali prvaci Vojvodine, što je svakako rezultatska kruna petogodišnjeg rada u Laćarku. Specifično je što smo uspeh postigli sa devojčicama iz samo jedne škole, naše “Triva Vitasović Lebarnik”, za razliku od drugih klubova i gradova. Ambicije i ove sezone nisu ništa manje, želimo prvo mesto i plasman u Superligu – iskreno će Mića.
Problem je manjak dece, pa devojčice od 12 godina igraju sa dve godine starijim. U Laćarku funkcioniše odbojkaška i košarkaška sekcija, pa su devojčice i na drugim sportovima.
Škola Rukometnog kluba “LSК” se oslanja na samofinansiranje, upravu čini šest članova. Mića ističe da nigde u Srbiji nema besplatne škole rukometa, osim u Laćarku, da nema članarina, ili da trener nije plaćen od saveza ili lokalne samouprave.
-Svi radimo volonterski, deca ništa ne plaćaju, priđu nam nekada ljudi dobre volje i pomognu. Snalazimo se, za sada, uspešno, oko organizacije utakmica, opreme, prevoza. Imamo dobru saradnju sa Mesnom zajednicom Laćarak, videćemo da lićemo dobiti sredstva od lokalne samouprave, makar takmičenje da pokrijemo. Za sada sam jedini licencirani trener u školi, pomaže mi Bane Vukmir, polako uči inapreduje, nadam se da će uskoro moći i samostalno da vodi ekupu. Ne bih voleo kada se povučem jednog dana, da nema ko da nastavi – upozorava rukometni stručnjak.
Dobar glas daleko se čuje, pa Mići ni danas ne manjka ponuda iz inostranstva. Ipak, iako je primamljivo, ljubav prema Laćarku je “kočnica”. A u rukometu, završio je “ne zna ni sam kako”. Razlog? Bio je dobar u fudbalu, košarci i drugim sportovima. Кada se na talon stavi sve učinjeno, nema za čim da žali. Iznedrio je mnoge rukometašice koje danas nastupaju u najboljim evropskim klubovima, igraju Ligu šampiona.
– Jako teško je bilo u Laćarku privući devojčice rukometu, s obzirom na već nekoliko formiranih sekcija u drugim sportovima. Najbitnije da su deca u sportu, nije bitno u kom. Кrenuli smo sa decom od šest godina, danas igraju rukomet, uspešno i u selekcijama Vojvodine. Problem završetka osnovne škole je nešto sa čim se teško borimo. Privuče ih grad, društvo, veći klubovi. Ipak, to je naša dika, mi smo baza i rasadnik talenata. Laćarak trenutno ima školu rukometa, da bi se osnovao klub, neophodno je raditi sedam-osam godina. Svakako, to nam je cilj jednog dana – kaže Mića Vuletić.
Na promociji rukometa u Laćarku se aktivno radi, već par godina organizuje se Festival rukometa, devojčice beleže uspehe, što nije promaklo ni medijima, ide se na turnire u regionu. Za sada, škola rukometa broji oko 30tak devojčica, uzrasta od 6 do 13 godina.
– Treniramo zimi u fiskulturnoj sali, imamo odličnu saradnju sa direktorom laćaračke škole, Zlatkom Vuletićem. Кada je lepo vreme, radimo na betonskom. Voleo bih kao stanovnik Laćarka, trener te dece, da se sredi koliko je moguće, u jako lošem stanju je beton. Znam da ima drugih prioriteta u selu, ali deca su nam tu, treniraju, rade fizičko. Drago mi je što su novi koševi postavljeni u školskom dvorištu – rekao je Vuletić i dodao:
– Naša deca su jako talentovana, za razliku od inostranstva, gde sam imao prilike da radim. U Danskoj svako ima svoj ormarić, složenu opremu, na pauzi korpicu sa voćem. Mi to ne možemo, drugi imaju fenomenalne uslove, ali mi smo radni –zaključuje sagovornik.
Iz iskustva može mnogo toga da se nauči, a kao višedecenijski sportski radnik, Mića Vuletić savetuje mlade da pre svega budu fizički aktivni, ma bilo koji sport da je u pitanju.
S. Branežac
Foto: Privatna arhiva
