• sreda, 28. septembar 2022.
Svečano otvorena Gradska biblioteka u prostoru rekonstruisanog Doma vojske
Kultura | Projekti | Ruma
0 Komentara

Svečano otvorena Gradska biblioteka u prostoru rekonstruisanog Doma vojske

19. septembar 2022. godine

Ruma – Posle sedam decenija Gradska biblioteka „Atanasije Stojković“ Ruma dobila je nov prostor. U prisustvu brojnih zvanica u Rumi je svečano otvoren rekonstruisan objekat Doma Vojske na uglu Glavne i ulice Vladimira Nazora.

Podsetimo, Opština Ruma prvobitno je otkupila od Ministarstva odbrane zapušten objekat sopstvenim sredstvima, a  potom ga takođe novcem iz lokalnog budžeta kompletno rekonstruisala. Arhitektonskom simbolu Rume vraćen je stari sjaj i od danas, ponedeljka, 19. septembra 2022. godine to je i zvanično nova adresa Gradske biblioteke „Atanasije Stojković“ Ruma.

Svečanom otvaranju, osim predstavnika Opštine Ruma,  prisustvovala je ministarka kulture i informisanja, Maja Gojković, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, Dragana Milošević, kao i druge značajne zvanice.

-Nakon više od sedam decenija provedenih u objektu koji je sve manje odgovarao kako rastućem bibliotečekom fondu, tako  i novim potrebama čitalaštva, Gradska biblioteka dobila je novi prostor. Ovaj reprezentativni objekat je preuređen i prilagođen savremenim potrebama bibliotečke delatnosti. Rekonstrukcija je trajala godinu dana, što predstavlja mali vremenski period u odnosu na višedecenijski zaborav i propadanje ovog objekta. Napominjem da je ovaj projkat tek početak značajnih kapitalnih ulaganja u ustanove kulture našeg grada, jer Opština Ruma namerava da stvori sve potrebne uslove za razvoj i promociju kulture. Želimo da opravdamo svoj rad, da budućim generacijama ostavimo zdrave i dobre osnove za  dalji razvoj kulture. Sredstva u visini od 105 miliona  dinara koje je Opština uložila u revitalizaciju ovog objekta višestruko će se vratiti građanima  Rume, korisnicima usluga ove institucije. Jedna od najreprezentativnijih zgrada u našem gradu će mnoštvom korisnog prostora omogućiti unapređenje i proširenje delatnosti Gradske biblioteke „Atanasije Stojković“. Nadamo se da će novim i savremenim programima ova institucija uspešno delovati na korist i zadovoljstvo  svojih sugrađana – istakla je Aleksandra Ćirić, predsednica Opštine Ruma.

Čitalaštvo u Rumi broji oko 160 godina, a nakog Drugog svetskog rata 1949.godine osnovana je  prva javna Narodna biblioteka, čije su usluge bile dostupne svim građanima. U reprezentativnoj gradskoj kući u centru grada održavani su i drugi kulturni programi, između ostalog i značajne izložbe rumskih i drugih velikana likovne umetnosti. Među njima su bili Slavka Petrović Sredović, akademska vajarka i medaljarka, zatim akademski slikar Fedor Feđa Soretić, takođe Rumljanin, koji je radi i stvarao u Americi, ali i znameniti jugoslovenski slikar Milan Konjović.

-Danas je važan dan za rumsku opštinu, za biblioteku, za čitavu kulturnu scenu ovog dela naše zemlje. Jačanje kulture čitanja, povećanje smeštajnog prostora i programske celine biblioteka bitan su deo kulturne politike koji sprovodi Ministarstvo kulture i informsanja na čijem sam čelu. Prva srpska čitaonica u Rumi počela je sa radom pre više od 160 godina, što je samo jedan  od pokazatelja da se nalazimo u sredini koja neguje dugu tradiciju bibliotekarstva. Ulaganjem u novu zgradu biblioteke, završetak radova na istoj, dobar su primer i ostalim gradovima širom Srbije kako da iskoriste postojeću infrastrukturu podsticanjem različitih okolnosti koje do sada nije bilo u funkciji. Rekonstrukcijom i obnovom ovog mesta vi ste učinili značajan korak u zaštiti književnog fonda i spasavanju od propadanja obejkta koji ima ne malu arhitektonsku vrednost. Svima nama koji se bavimo kulturom jedan od glavnih zadataka mora biti afirmacija čitanja. Pisana reč je  održala naš narod i u najtežim trenucima i zato je jako važno da hramovi knjige kakav je ovaj u Rumi budu adekvatno oppremljeni u svakom smislu – istakla je Maja Gojković, ministarka kulture i informisanja.

Ministarka Gojković je dodala da je briga o  kulturnom nasleđu, čiji je važan deo naše bibliotekarstvo, izuztno značajna u savremenom dobu obeleženom snažnim tehnološkim napretkom i brzim tempom života. A takva realnost ostavlja manje vremena za čitanje u odnosu na neka ranija razdoblja ljudske istorije. 

Upravo je rekonstrukcijom Doma vojske i preseljenjem biblioteke sačuvano preko 90.000 naslova i otvoren prostor za proširenje bibliotečkog fonda Gradske biblioteke „Atanasije Stojković“ Ruma.

-Posle višedecenijskog nemara ne samo prema ovom objektu i instituciji kulture, već mnogim objektima kada je u pitanju naša država, bilo je potrebno samo godinu dana da ovaj hram kulture danas bude u punom sjaju u kakvom su nam je ostavili svi umni ljudi kada su stvarali ovakve građevine pre stotinu pa i više godina. Ti isti umni ljudi su se okupili davno sa idejom da sačuvaju, zapravo da stvore tradiciju pismenosti, obrazovanja, kulture, edukacije građanstva, ali pre svega onih mladih naraštaja koji tek treba da stasaju i da se obrazuju, oplemenjuju, kulturno uzdižu. Savremeni čovek je često, pogotovo danas u mnogim iskušenjima, najčešće mladi i zato smo u obavezi da sačuvamo komplento kulturno nasleđe. Upravo u ovakvim kapitalnim investicijama i sa snažnim ambicijama lokanih samouprava, ćete apsolutno imati našu podršku i zaista smo vam trajni partneri u tome, rekla je Dragana Milošević, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. 

Plac gde je sagrađena ova zgrada, početkom XX veka pripadao je vlastelinskoj porodici Pejačević. 1909. godine su ga kupili Hrvatski soko i grupa investitora za potrebe izgradnje Hrvatskog doma. Pretpostavlja se da je projekat Doma prvobitno (1906.) bio sačinjen za Osiječko kazalište, ali pošto su oni odustali od ovog projekta, jedan Rumljanin, takođe iz porodice Benčić, koji je tada radio u Osijeku, doveo je projektanta, Viktora Aksmana (Vladoje Aksmanović) u Rumu i ponudio njegov projekat za zgradu Hrvatskog doma. Izgradnja objekta je počela 1912.godine u stilu secesija. Po izgradnji, u nju su se smestila mnogobrojna rumska hrvatska društva :Hrvatski soko, Hrvatska čitaonica. Posle Prvog svetskog rata, zgrada je formalno preneta na Hrvatsku seljačku zadrugu 1924. godine, koja je ostala vlasnik do 1958. Zgrada do sada nikada nije bila obnavljana.

S.B.

Projekat “Ruma u fokusu-unapređenje ustanova kulture” je sufinansiran od strane Opštine Ruma.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Leave a Reply

%d bloggers like this: