Posla za 45-godišnjeg Lazara Jankulović iz Jaska ima uvek, vremena za odmor je malo, jer kada nije na svojim njivama, on je u voćnjaku ili vinogradu, a trenutno u svom tovilištu ima i 50 grla junadi.
Biti poljoprivrednik nikada nije bilo lako, međutim poslednjih godina čini se da je sve teže, konstantno variranje cena repromaterijala, ali i goriva, te useva i plodova, čini da se oni koji odluče da se posvete ovom zanimanju stalno dovijaju kako bi njihova računica na kraju godine bila u plusu. Upravo zbog toga poljoprivrednici se sve češće odlučuju da svoju proizvodnju prošire, jer na taj način postaju konkurentniji na tržištu, a osim toga okreću se i nekim drugim granama poljoprivrede. Zato ni ne čudi činjenica da se Jankulovići bave ratarstvom, stočarstvom, voćarstvom i vinogradarstvom.
Lazar sa svojom porodicom obrađuje oko 120 jutara zemlje, od toga pola je u njihovom vlasništvu, a ostatak je pod zakupom. Za sada te površine podmiruju sve potrebe njihovog domaćinstva, hrane za stoku bude dovoljno, što je za njih najvažnije, a ako nešto i ostane, to se vrlo brzo proda.
-Videćemo kakva nas godina čeka, ono što već sada mogu da kažem jeste da su ulaganja mnogo veća nego što su bila lane, cene semena su neznatno skočile, međutim veštačko đubrivo je neuporedivo skuplje i to je postala velika stavka u budžetu svakog ratara. Bukvalno je tri puta skuplje nego prošle godine i to je razlika koja nikako ne može da se zanemari. O nekoj računici još uvek je teško pričati, ne znamo kakvi nas vremenski uslovi čekaju i kakav će biti rod. Činjenica je da smo ureu 2019. godine nabavljali po 37 dinara, a sada po 115. Prošlogodišnja ulaganja su bila manja, a žitarice su dostigle pristojnu cenu, pa smo i ostvarili neku zaradu, ne veliku, ali ipak zaradu – priča Jankulović.
Lazar dodaje da je njihova ratarska proizvodnja bazirana na tradicionalnim poljoprivrednim kulturama – pšenici, kukuruzu, suncokretu. S tim u vezi upravo pšenicu su zasadili na oko 60 jutara.
Što se tiče voćarstva Jankulovići imaju zasad šljiva i to podignut na površini od jednog hektara, a isto toliko im je i pod vinovom lozom.
-Šljivu i to sorte Čačanska lepotica i Stenlej, kao i grožđe prerađujemo u alkoholna pića i to je nešto čime se bavimo tokom zimskog perioda, što nam obezbeđuje dodatnu zaradu tokom tih, za poljoprivrednike uglavnom najslabijih meseci i što se tiče posla i što se tiče priliva novca. Posla oko šljivika i vinograda inače ima tokom najvećeg dela godine, ali ne u tolikoj meri da mi porodično ne možemo sve da postignemo. Potrebno je redovno kositi, orezivati voće, što bez problema obavimo, jedino nam je malo problem sa nedostatkom radne snage tokom berbe, ali snalazimo se – objašnjava dalje Jankulović, te napominje da se godišnje u njegovom domaćinstvu proizvede oko 4.000 litara vina.
Кada je reč o tovu junadi, tim poslom se bave dosta dugo. Broj grla u njihovom tovilištu varira tokom godina, a trenutno ih ima 50.
-Telad su u poslednje vreme jako skupa i teško se nabavljaju, pa je generalno onih koji se bave tovom junadi sve manje. Mi međutim od toga ne odustajemo, jer to je nešto čime se naše domaćinstvo bavi decenijama nazad. U ovom trenutku cena junadi je dosta dobra, ali kada se sve sabere i oduzme, mi stočari smo opet na istom, jer i ulaganja su veća, pa je računica manje – više kao i kada im je cena bila niža – objašnjava poljoprivrednik iz Jaska.
On se kratko osvrće i na poljoprivrednu mehanizaciju bez koje se ne može, i napominje da osim kombajna poseduje sve što mu je potrebno da na kvalitetan način obradi zemlju.
-Prosek godina poljo-mehanizacije u Srbiji nije nikako mali, ali to je nešto što se poslednjih godina menja na bolje. Lično gledam da se modernizujem u tom smislu što je više moguće, jer na taj način olakšavam sebi, manje se oslanjam na ručni rad, posao se završava brže i kvalitetnije. Sada je dosta lakše nabaviti neku novu mašinu, nadležno ministarstvo i pokrajinski sekretarijat imaju brojne konkurse za tu namenu i trudim se da ispratim sve aktuelnosti, jer upravo zahvaljujući podsticaju države obezbedio sam traktor za svoje domaćinstvo, a pripremam dokumentaciju i za jedan IPARD konkurs, pa da pokušam da uz njihovu pomoć nabavim još neku mašinu – priča Lazar.
U domaćinstvu Jankulović uvek je radno, tokom zime je tempo malo laganiji, međutim s prolećem on se pojačava i ne smanjuje do kasne jeseni.
-Važno je biti vredan, uporan i preduzimljiv, za onog ko želi da radi, posla će uvek biti, a kad ima posla – ima i zarade. Ne kaže se u narodu tek tako “ko radi ne boji se gladi”, a mi se toga i držimo – zaključuje Jankulović.
D.T.
