Od dečačkih dana Filipa Savića, sada 30-godišnjaka interesovala je fotografija, a posebno interesantna mu je predstavljala sportska fotografija kojom je nedavno i sam počeo da se bavi.
Кako kaže poslednjih godinu dana uživa hvatajući svojim objektivom najzanimljivije momente fudbalskih utakmica, jer se mahom orijentisao na fotografisanje najvažnije sporedne stvari na svetu.
-Baš dugo me zanima fotografija, ali sticajem okolnosti relativno skoro sam se odvažio da kupim opremu koja, moram priznati, nije ni malo jeftina, i da se okušam u tome. Moja neka osnovna zamisao je bila da, kada sam već uložio za mene značajna sredstva u aparat i objektive radim tako da mi fotografija sve to i otoplati, a naravno najlakše i najbrže je kroz praćenje raznih proslava, međutim ja sa vrlo brzo shvatio da mene to ne ispunjava, prosto ja se u tome nisam pronašao. U mislima mi se stalno vrzmala sportska fotografija, nekako me je mamilo da izađem na teren i zabeležim sve ono što se dešava na travnatom terenu, nekako sam se uvek, valjda zato što i sam volim fudbal, vrteo oko to sporta – počinje Filip.
Nakon nekog remena od odlučuje da se konačno oproba i u tom segmentu, te nadograđuje svoju opremu i udružuje se sa Lazarom Кrsmanovićem iz Mačvanske Mitrovice, koji mu je pomogao da načini prve korake u sportskoj fotografiji.
-Neizmernu zahvalnost dugujem upravo Lazaru, jer on mi je zaista jako puno pomogao. Dosta sam ja čitao i naučio zahvaljujući interenetu, ali to nije isto kao kada ti neko objasni prostim rečima, kada ti pokaže, prenese neko svoje lično iskustvo, kao što je on meni, jer je u tom poslu već neko vreme i zaista jako dobro radi. Otvoren je za saradnju, spreman da prenese znanje, da posavetuje i zaista bio mi je od neverovatne pomoći. Lazar mi je čak ustupio i jednu svoju utakmicu, inače prvu koju sam samostalno fotografisao. U pitanju je bio susreta kadeta “Podrinja” i OFК “Vršac” i do tada niko nije ni znao za mene, ali mi je ta utakmica bila sjajan početak i prilika da se pokažem – priča Noćajac.
Malo, po malo sve češće se Filip mogao videti sa svojim aparatom na raznim fudbalskim utakmicama, polako je sticao iskustvo, ali i pravio kontakte, gradio ime i baš zato njemu je najvažnija povratna informacija koju dobije od fudbalera.
-Brzo nakon te moje prve utakmice koju mi je Lazar prepustio da slikam počeli su da se javljaju klubovi sa željom da i njihove utakmice ispratim, što sam ja više nego rado činio. Da je sve na obostrano zadovoljstvo rekli su mi oni koje sam fotografisao, njhovi pozitivni koentari i odušeljenje fotografijama meni su dodatni motiv da se još više trudim i da iz dana u dan pokušam biti bolji – nastavlja Filip.
Noćajac se, ako sam kaže, i više nego pronašao u sportskoj fotografiji, koja je, bar kod njega, mahom odnosi na fudbal, velike zainteresovanosti za fotografijom u drugim sportovima nije bilo.
-Nije da ja ne bih slikao i druge sportove, ali prosto niko me nije ni zvao. Do sada sam ispratio samo jednu rukometnu utakmicu i to je sve. D postoji interesovanje, ja bih i druge, dvoranske sportove pratio, nabavio odgovarajuću opremu i za to, međutim sve osim fudbala je slabo – iskren je on.
Кod sportske fotografije kaže da je jako važno da onaj ko je iza okulara ne gleda utakmicu, odnosno ne sme da bude navijač, jer je potrebno da bude maksimalno skoncentrisan, a kako bi uspeo da zabeleži sve značajne trenutke, od sreće nakon datog gola, tuge zbog primljenog, preko nervoze na licima igrača i raznih drugih emocija i pokreta. U sportskoj fotografiji nema poziranja, nameštanja i ni jedan trenutak se ne može vratiti i ponoviti. Često vremenski uslovi nisu ni malo prijatni za fotografa, ali adrenalin koji ga drži tokom utakmice i želja za dobrom fotografijom Filipu ne ostavljaju prostora ni da se požali.
-Meni je najbitnije da ja nađem dobru poziciju, a onda sve drugo mi je manje važno. Inače , vrlo često tokom samo jedne utakmice ja napravim i preko 3000 snimaka, međutim od toga 80% odbacim, jer prvo ja moram fotografijom da budem zadovoljan, a pošto sam sam svoj najveći kritičar, često to nisam. Moje slike moraju biti u fokusu, oštre, čiste – objašnjava Filip.
On je nedavno ispunio i jedan svoj veliki san, a to je da slika prvenstvenu utakmicu Crvene zvezde na Marakani.
-Od samog starta kada sam počeo da se bavim sportskom fotografijom želeo sam da fotografišem najbolje timove u zemlji. Sada kada sam to ostvario imam novi cilj, a to je da fotografišem i evropske utakmice naših najtrofejnijih timova i veruje da ću u nekoj bližoj budućnosti uspeti u tome, jer kada čovek nešto jako želi, kada je posvećen, vredan, kada se trudi i žrtvuje za neki svoj san, on mu se, bar ja tako verujem, u jednom trenutku mora i ostvariti – završava Filip.
D. Tufegdžić
