Tamburaški orkestar „Da ne umre tambura“ iz Šašinaca već je dovoljno poznat u Sremu, a i šire. Ovih dana, šašinački tamburaši se pripremaju za novogodišnje svirke, ali i za veće poduhvate.
Petar Stefanjuk iz orkestra „Da ne umre tambura“, već nekoliko godina unazad je krenuo i u autorske vode kada je u pitanju pisanje pesama. Sastav je već snimo kompozicije za tri nove pesme „Ne pitaj me“, „Čuješ kako kiša tiho pada“ i „Ti, ja i gitara“. Numere su povučene sa ju tjub kanala, ali sa dobrim razlogom. Neki veći „igrači“ su zapazili stvaralački rad ansambla i Petra kao tekstopisca, pa su u toku pregpovori sa jednom našom renomiranom izdavačkom kućom, koja bi pod svojim okriljem objavila i izdala ove numere, koje će onda biti i zaštićene i emitovane na njenim kanalima – kaže Petar Stefanjuk.
-To je sada jedan proces, za koji se nadamo da će uskoro biti okončan i da će jedna značajna izdavačka kuća objaviti naše pesme. Snimili smo i spot, čija je montaža u toku, tako da se nadam da će posle izdavanja naše tri pesme biti emitovane i na tom ju tjub kanalu – kaže Petar Stefanjuk iz Šašinaca.
„Da ne umre tambura“ postoji od 2008.godine, postava se menjala, a danas sastav broji pet članova. Mnogo dece je prošlo časove nekadašnjeg mitrovačkog muzičara i pedagoga Milenka Bobića, pa je tako i nastao ovaj orkestar. U početku su tamburaši svirali na mnogim humanitarnim koncertima, posle se prešlo i na svirke, kako u lokalima, na privatnim slavljima, koncertima, takmičenjima.
– Od tinejdžerskog doba sam zadojen tom tradionalnom tamburaškom muzikom, a vremenom, kako sam stasavao slušao sam razne muzičke žanrove, pa mogu reći da sam svestran što se tiče muzičkog ukusa. Ali otisnuo sam se i u autorske vode. Autor sam nekoliko tekstova, tu ljubav imam od osnovne škole. Preko deset godina izvodim tamburašku muziku, i to su uglavnom tuđe pesme. Ipak, u direktnom kontaktu sa publikom vidim šta ljudi vole, na šta reaguju i šta je ono što je zajedničko za svu publiku. Važan je dobar tekst, a ako nije dovoljno dobar tekst, mora biti dobra muzika. Naravno, najbolje je i jedno i drugo i na sve to neophodna je dobra izvedba. Tek nakon mnogo analiziranja i raščlanjivanja, može da se pronađe pravi recept za pravu pesmu. Tako sam rešio da probam da vidim da li mogu napraviti i ja neki dobar tekst koji bi u jednom trenutku zaživeo, a eksperiment još traje, dodaje Stefan.
Upravo poslednja pesma koju je napisao je „Ne pitaj me“, nastala na osnovu ličnog iskustva, prilagođena ukusu publike, kako bi se svi slušaoci mogli poistovetit sa njom.
Stefan kaže da je dobra pesma ona koja može da ubedi slušaoca u svoj tekst i kompoziciju. I ta pesma je prolazila kroz razne faze, malo „odležala“ kako bi dobila konačnu verziju.
-Ovo je malo teži tekst, a išao sam na to da se sa njom poistovete slušaoci koji su prošli neke životne i ljubavne probleme koje sam ja prolazio u treneutku kada sam je pisao. „Odležala“ je dve tri godine dok nije došlo komponovanja, odnosno dok nije ukrašena muzikom za to su zaduženi moj orkestar i saradnici. Za sada je pesma dobro prihvaćena i ljudi koji su imali prilike da je čuju dali su dobre kritike, što me ohrabruje za dalji rad- kaže Petar Stefanjuk.
– Sad prvo sledi novogodišnja svirka, najverovatnije dnevna žurka, koje su sve popularnije iz godine u godinu. Možda će zbog aktuelne situacije i ograničenja ovo biti prva godina posle cele decenije da će muzičari iz ovog sastava biti slobodni za samo novogodišnje veče. ali ni to ne brine, jer za dobre muzičare posla uvek ima. I planova ima, a to je pre svega da se tamburaška muzika prilagodi nvoj mlađoj publici, kako bi nastavila da traje i da se ne vezuje samo za neka prošla vremena koja se svakako neće ponoviti – smatra Petar.
-Žanrovski sam dosta lutao. Međutim, kako sam dugo u tamburaškoj muzici, vidim da je malo autora, da su autori uglavnom u poznijim godinama, da tematika kojom se oni bave nije bliska omladini. To je tematika iz prošlih vremena, iz vremena industrijalizacije, kada je bilo sve manje konja i salaša i to je uglavnom tema o kojoj se peva . Ja imam na umu da to malo osavremenim, da približim tamburašku muziku mlađoj publici, da je publikujemo na širi auditorijum od čega bih ja kao autor i moj sastav inali benefit, kao i za slušaoce koji bi dobili nešto novo i sveže. Mislim da smo sada u nekoj krizi i da treba da dođe do neke promene kako ne bismo tamburašku muziku gajili samo kao tradiciju i da ne bismo „završili u muzejima“. Da tamburaška muzika zadrži svoj komercijalni deo kogi te kako ima. Кada kažemo tamburaši, asocijacija je na neke stare ljude koji sviraju u zadimljenim prostorijama, na nešto sporo, a ustvari samo joj treba dodati malo dinamike i mladosti i to će doživeti novu dimenziju, zaključuje Petar Stefanjuk iz Tamburaškog sastava „Da ne umre tambura“.
S.B.
Tekst objavljen u okviru projekta “Seoski divani” koji je sufinansiran sredstvima budžeta Grada Sremska Mitrovica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
