• sreda, 28. septembar 2022.
Dušan Radišić i Marko Jevtić, mladi poljoprivrednici iz Martinaca i Bosuta: Nastavili porodični posao
Projekti
0 Komentara

Dušan Radišić i Marko Jevtić, mladi poljoprivrednici iz Martinaca i Bosuta: Nastavili porodični posao

27. decembar 2021. godine

U protekloj deceniji iz sela širom Srbije odlazi sve više mladih. Razlog zbog kojeg napuštaju svoje matične porodice je uglavnom potraga za boljim životom, a u situaciji u kojoj zbog bele kuge skoro čitava sela nestaju, prava je retkost naći mlade koji ostaju da žive u njima, uprkos svim preprekama sa kojima su suočeni.

Jedan od njih, koji je izabrao da ostane da živi u svom rodnom selu, je 22-godišnji Dušan Radišić iz Martinaca. S obzirom da odrastao u porodici koja se bavi poljoprivredom, on je još od malih nogu pomagao ocu u svim poslovima na njivi i oko svinja.

Ipak, ne krije da je razlog zbog kojeg se opredelio da ostane da živi u Martincima zapravo njegova velika ljubav prema psima.

-Prvog psa sam dobio kada sam imao desetak godina, poklonio mi ga je mamin ujak i tako je počelo interesovanje za taj moj hobi. Trenutno držim četiri šarplaninca i dva azijata, nešto od štenaca prodam, a nešto poklonim. Šarplaninac je pravi pas ako gledamo njegov karakter, vodi računa na svom terenu, dok na tuđem prostoru nije agresivan. Кada se izgradi dobar odnos, voli da obraduje vlasnika i da se s njim igra – kaže Dušan.

On i njegova porodica se bave stočarstvom, uzgajaju svinje i trenutno ih imaju oko 170 komada. Кaže da kada analizira celokupnu situaciju u svinjarstvu, nije zadovoljan cenama, ali da na to ne može da utiče. Smatra da je upravo zbog loših cena dosta poljoprivrednika odustalo od tog posla.

– Ove godine smo tovarili svinje po ceni od 145 do 165 dinara. Кupujemo prasice od drugih ljudi, hranimo ih, a na svakih 20 dana uzimamo nove. Hranu miksujemo, malo naša, malo kupovna. Sarađujemo sa “Big Bulom”, sa kojima zaista imamo korektan odnos. Držali smo ranije i bikove, ali smo taj posao napustili zbog niske cene. Obrađujemo oko sedam hektara oranica, od čega je dva hektara pod kukuruzom. Sada se sve modernizovalo, mi imamo neke osnovne mašine, ali oranje nije kao što je nekada bilo. Кad čovek pogleda da li radio sam ili mu radio neko drugi, dođe na isto, tako da uglavnom plaćamo radnike – priča Dušan iz Martinaca i dodaje da proteklih pet godina njegova porodica uzgaja lubenice, od čega – uz uložen veliki rad, može lepo da se živi.

Osamnaestogodišnji Marko Jevtić iz Bosuta zajedno sa ocem Goranom obrađuje 18 hektara oranica koje su u njihovom vlasništvu i još 30 hektara koje uzimaju u arendu i na kojima uzgajaju soju, pšenicu, suncokret i kukuruz.
Iako je završna godina srednje škole, za zanimanje bravar zavarivač, Marko se već sad opredelio da ostane da živi na selu.

– Mislim da je bolji izbor raditi za sebe nego ići u neku firmu, jer je čovek ovde ipak sam svoj gazda. Volim ovaj posao, sve mi je zanimljivo, navikao sam na to od malih nogu, a srednju školu završavam da bih ipak imao neku diplomu. Osim toga, u školi sam naučio da popravljam mašine tako da mi to znanje pomaže kad nam se od naše mašinerije nešto pokvari, jer ne moramo da zovemo majstora za svaku sitnicu. Naša porodica drži tridesetak komada goveda koje prodajemo “Agropapuku”. Od mašinerija imamo skoro sve, kupili smo zimus i novi traktor, a sada nam nedostaje samo još neki manji kombajn – kaže Marko i dodaje da je trenutno isplativije baviti se ratarstvom, jer su i cene i prinosi ove godine bili dobri.

Zahvalan je što profesori imaju dosta razumevanja za njega, kada zbog poslova na njivi mora da izostane sa časova, a da mu najviše odgovara onlajn nastava jer tako ima više vremena da se posveti poljoprivrednim radovima.

U planu mu je da se proširi, da kupi još zemlje, te da tako nastavi tradiciju ratarstva koju je započeo još njegov deda Miodrag.

A na pitanje da li mu nedostaju izlasci, s obzirom da u Bosutu nema kafića ni mesta za izlazak mladih, Marko kaže da mu to ne smeta, jer u slobodno vreme ode do Mitrovice pa u tom pogledu i ne oseti razliku između života na selu i u gradu.

Tekst objavljen u okviru projekta “Seoski divani” koji je sufinansiran sredstvima budžeta Grada Sremska Mitrovica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Leave a Reply

%d bloggers like this: