Novi modeli obrazovanja, pored prednosti koje pružaju, sa sobom nose i određene izazove. S obzirom na činjenicu da su obrazovni smerovi u sistemu dualnog obrazovanja pretežno zanatskog tipa, u pitanje se dovodi njihova atraktivnost kod mlađe populacije. Pored toga, dostupnost socijalnih partnera u sredini u kojoj škola funkcioniše, svakako se mora uzeti u obzir prilikom odabira obrazovnog smera koji će biti uveden u sistem dualnog obrazovanja, a u obzir je potrebno uzeti i same benefite koje sa dualnim obrazovanjem dobijaju ne samo učenici, već i poslodavci.
Prema rečima Biljane Kovačević, direktorke Prehrambeno-šumarske i hemijske škole u Sremskoj Mitrovici, u kojoj se dualno školuju mesari i operateri za izradu nameštaja, neki socijalni partneri su spremni da prime decu na stručnu praksu, ali ne u sistemu dualnog obrazovanja.
– Neki socijalni partneri prosto ne žele da uđu u sistem dualnog obrzazovanja. Naravno, osposobljavanjem naših učenika posredstvom stručne prakse, oni su nam od velikog značaja. Oni uglavnom ne obrazlažu razloge iz kojih ne žele da se uključe u dualno obrazovanje, i smatram to profesionalnim. Razumljivo je da neka privatna kompanija možda nema adekvatne interese od ulaska u sistem dualnog obrazovanja, i to je njihova interna politika. Možda se na to ne odlučuju zbog novca, možda iz nekog drugog razloga, ali, kada bi se poslodavcima možda jasnije predočili benefiti koje imaju od toga, možda bi bili više zainteresovani – priča Biljana Kovačević i objašnjava:
– Potrebno je poslodacu jasno pokazati šta on dobija primajući dete na praksu. On sad i odmah mora da ima benefit jer prima đake. Čvrsto verujem u to da ako za njega postoji neka poreska olakšica, ili nepostojanje obaveze da zaposli učenika, poslodavci bi bili raspoloženiji – kaže Biljana Kovačević.
Prema njenim rečima, potrebno je i jasno definisati koje kompanije su sposobne da uđu u sistem dualnog obrazovanja.
– Na primer, kod operatera za izradu nameštaja postoji problem. Kada je ušao u dual, predočeno je da u našoj okolini postoji puno kompanija. Međutim, nije dobro definisano šta je to kompanija. Stolarska radionica ne može da bude kompanija i, prosto, manje firme nisu sposobne da prime veći broj učenika na stručno osposobljavanje. Sada, privredna komora radi na tome da umreži sitne poslodavce, pa da može i kod njih da se radi i nadamo se da će u tome uspeti – priča direktorka Kovačević.
Kako kaže, što se tiče smera za školovanje mesara, problema sa socijalnim partnerima nema, ali sam imidž obrazovnog profila i kriterijumi za upis, na neki način, predstavljaju problem.
– Na taj smer, često nam se upisuju deca koja, zbog manjka bodova, bivaju prinuđena da upišu zanat. Ne kažem da nema onih kojima je to bila prva želja, ali, kada bi sva deca upisivala mesarski smer sa interesovanjem i željom da taj posao obavljaju u budućnosti, stvari bi sigurno bile bolje. Kada bi benefiti bili drugačiji, i kada bi deca nešto u tome videla, sve bi bilo drugačije. Mi moramo da imamo stabilna odeljenja. Smerovi moraju da budu ustaljeni, kako bi deca bila redovno upisivana u dualna odeljenja. Problem je i u prijemnom ispitu, jer, ukoliko bi prag bio veći, upisivala bi se deca koja to žele, a ne ona koja moraju. Radim preko 20 godina, i kada sam došla ovde, mesarski smer su upisivali odlični učenici, i to dva odeljenja. Tada je Mitros radio punom parom, izvozilo se i u Ameriku, roditelji su bili tamo zaposleni, a deca su išla za njima, za sigurnim poslom. Danas, retko kada se upiše više od 15 mesara, a, realno, imamo potrebu za njih 60 – kaže direktorka Biljana Kovačević, istakavši da škola godinama radi na tome da vrati sjaj prehrambenoj struci i konstantno traži načine na koje bi animirala buduće srednjoškolce.
– Kada je reč o dualnom obrazovanju, novac jeste okidač koji utiče na dete da upiše određeni smer. Ipak, poenta je i u reklami. Decu treba motivisati, karijerno ih edukovati još od osnovne škole, a roditelji moraju biti svesni svoje dece i pravilno ih usmeravati. Sa druge strane, često se upisuju deca iz socijalno ugroženih porodica, pa ih, moguće, privlači i novac, koliko god bio mali. Imaju prevoz, topli obrok, neki dobiju i opremu. Mislim da je to dobar način da se poslodavac uvuče u celu priču, ali još uvek postoji puno rupa u funkcionisanju dualnog obrazovanja onako kako bi svima odgovaralo – priča direktorka Kovačević.
Ipak, vremenom, nadležne institucije rade na tome da sistem dualnog obrazovanja funkcioniše što bolje i njegovi nedostaci se polako otklanjaju. Fokusiranost na razvoj ovakvog sistema obrazovanja i ne čudi, jer, nakon završetka školovanja, maturanti već imaju radno iskustvo i spremni su za rad.
– Na primer, deca iz mesarske struke, kako tako, izađu sa naučenim zanatom. Dečacima je to lakše, i oni prolaze ceo proces, a devojčice ne rade teže poslove. Nijednog mesara nema na Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Pitanje je samo šta ko želi da radi. Neka deca nisu upisala smer jer žele tim da se bave, već zato što su uspela dase upišu. Takvo dete nismo sposobni, uz dužno poštovanje, da provedemo kroz praksu i osposobimo ga za rad, ali, principu, mesari su svi zaposleni. Primera radi, posle završene prakse u Mitrosu, oni su nam tražili svu decu, međutim, oni su se već snašli i našli poslove, a, vrlo brzo posao pronalaze i operateri za izradu nameštaja. Takođe, mnogi od njih voljni su da započnu i sopstveni biznis – zaključuje.
Projekat „Dualno obrazovanje-od zamisli do ostvarenja sna“ sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije.
Stavovi izneti u podržanom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
