• nedelja, 5. decembar 2021.
Doneo istoriju na stranice Sremskih
Društvo
0 Komentara

Doneo istoriju na stranice Sremskih

16. decembar 2020. godine

Kao mladić, Momčilo Mitrović je pisao za Student i Međunarodnu politiku, a, davne 1964. godine, njegovi prvi tekstovi našli su se i na stranicama Sremskih novina

Piše: N. Milošević

MOMA MITROVICKroz redakciju Sremskih novina, za ovih šest decenija, prodefilovao je veliki broj vrsnih novinara i dopisnika, ljudi iz različitih sfera društvenog života. Pratila su se dešavanja u svetu, politička, ekonomska i kulturna zbivanja. Pisalo se o ljudima, i to, onim običnim građanima Srema koji zapravo i čine njegov život, koji je ovaj list od srede do srede prenosio čitaocu.

U moru različitih tema, uvek su mesto nalazile i one iz lokalne istorije. Kultura sećanja brižljivo je gajena sve do današnjih dana, a jedan od prvih njenih negovalaca bio je i, zvanično, prvi dopisnik Sremskih novina, Momčilo Mitrović.

Kao mladić, pisao je za Student i Međunarodnu politiku, a, davne 1964. godine, njegovi prvi tekstovi našli su se i na stranicama Sremskih novina.

LEGITIMACIJA 1– Počeo sam da pišem za Sremske novine još dok su se nalazile u Parobrodskoj ulici. Kada sam počeo, imao sam 23 godine. Bilo je jako dobro raditi šezdesetih, a, mogu vam reći da su i današnje Sremske novine, isto kao i tada, po broju informacija sa terena, svom sadržaju i organizaciji, ostale na prvom mestu. I tada, kao i sad, imale su izvrsne novinare, a mi, građani Mitrovice, dan pre njihovog izlaska, svakog utorka, čekali smo da stignu sveže novine i odma bismo ih razgrabili – seća se Momčilo Mitrović.

Četiri decenije, Momčilo je radio u Arhivu Srema, pa su i rubrike koje je pisao za Sremske novine bile vezane za istoriju ovog kraja i potkrepljene mnoštvom relevantnih izvora.

–Bio sam na izvoru dokumentacije. Imao sam pristup arhivama, a 80 odsto dokumentacije koju sam proučavao, prvi put je ugledalo svetlost dana. Voleo sam da se bavim temama koje niko do tada nije obrađivao. Na osnovu dokumentacije do koje sam dolazio, pravio sam veći deo svojih priloga, a rubrika je, prema tadašnjim anketama, bila izuzetno čitana. Pored toga, obrađivao sam slobodne teme, kao što novinari Sremskih novina to rade i danas. Na prvom mestu, bile su mi ljudske sudbine. Najviše sam radio sa preživelim logorašima, ljudima koji su na prvom mestu stradali u ustaškim logorima, počev od Mitrovice, pa do Jadovna, Jasenovca, ali i sa ljudima koji su preživeli Aušvic i Mathauzen. Bile su to teške teme, nekada su mi i suze navirale na oči, ali su mnoge porodice na osnovu objavljenih priloga uspevale da saznaju gde su nestali njihovi najmiliji – priča Momčilo.

Na osnovu njegovog rada, kao i doprinosa koje je dao informisanju građana o istorijskim zbivanjima u sprezi sa sadašnjošću, tadašnja uprava Sremskih novina odlučila je da mu uruči Dopisničku legitimaciju broj 1, koju i danas čuva.

DOPISNICKAU to vreme, priča Momčilo, rukopisi su se redakciji dostavljali lično. Savremene tehnologije nije bilo i tehnički deo posla je bio izuzetno komplikovan, ali, ipak, novinari su svoj posao radili sa velikim žarom.

– Zbog predanosti zaposlenih, kvalitet Sremskih novina bio je na visokom nivou. Bile su za primer u svakom pogledu, ali i po tiražu. Nama na ponos, više puta su isticane u tadašnjoj Jugoslaviji, a pored Sremskih novina, po sadržaju i kvalitetu prednjačili su i šabački Glas Podrinja i Somborske novine. Sremske su dugo izdavale i podliske pojedinih radnih organizacija, koji su bili jako dobri. Tako su radnici bili maksimalno obavešteni o temama koje ih se tiču, što je bila velika stvar – kaže Momčilo Mitrović.

U Arhivu Srema, Momčilu je oslabio i vid, jer, kaže, u životu je znao samo da čita i piše. Prevrnuo je arhive širom bivše Jugoslavije, pa sve do Pešte i Beča, a, uz pomoć sina, istražuje i danas. Njegovi članci, neretko su se koristili kao štivo u školama, kada se učilo o istoriji Srema, a, kako kaže, dobar deo priloga Sremskih novina prenosile su i tadašnje dnevne novine.

Kvalitetu tadašnjih Sremskih, kao i sada, priča Momčilo, pre svega doprinosili su ljudi, novinari, urednici i ostali zaposleni.

– Ljudi u Sremskim novinama bili su izvrsni. Nikada nisu bili političari, već pravi novinari. O njima neću da govorim, jer su oni bili plejada izuzetno sposobnih i vrlo dobrih ljudi. Na obrazovanim ljudima nikad se nije štedelo i oni su uspeli sebe da utkaju u novine. Kao jedini preživeli iz prve generacije, radujem se uspehu današnjih Sremskih novina i njihovom ovogodišnjem jubileju. Brojni žitelji Srema, znam iz iskustva, su sa radošću prihvatili taj jubilej, a, među njima i ja. Dok sam živ, biću ponosan na njih, jer to su moje novine – ističe Momčilo Mitrović.

Za kraj, dopisnik broj 1 dao je i jedan savet mladim novinarima.

– Mladi novinari, pre svega, treba mnogo da čitaju. Pored bavljenja svakodnevnim temama, svi treba da zavire u arhive i muzeje. To je neiscrpno blago za svakog novinara. Ako ne čita, ne istražuje i ne piše, čovek može samo da zakržlja i ostane tu gde je – poručuje Momčilo.

TRENUTNO NEMA KOMENTARA.

Leave a Reply

%d bloggers like this: