Beočin selo – Branislava Ćatić iz Beočin sela pridružila se radu Udruženja žena “Fruškogorski cvet” sa željom da zajedno sa ostalim članicama da svoj doprinos u animiranju žena da počnu da se bave nekim kreativnim stvarima koje vole.
-Sada, pet godina nakon osnivanja udruženja, mogu da kažem da mislim da smo u tome i uspele, jer sam zadovoljna našim dosadašnjim radom. U “Fruškogorskom cvetu” ja sam zadužena za šivenje, to je ono čime se na prvom mestu bavim, mada umem i da heklam. Šijem kecelje, krpe, stolnjake, zavese i slične stvari koje izlažemo i prodajemo na manifestacijama koje posećujemo. Mi žene iz Beočin sela sarađujemo i sa našom crkvom, nedavno smo sašile stolnjake za njihove potrebe, a takođe smo veoma ponosne i na našu saradnju sa mališanima iz vrtića. Epidemija nas je sad malo zaustavila, jer smo imale u planu od novca koji smo sakupili sa bazara na kojima smo učestvovale kupimo materijal i natkrijemo ovaj deo dvorišta ispred naše kućice, gde se nalaze klupe i stolovi za odmor. Takođe smo želele i da uredimo naše prostorije čim nam priključe struju, jer bi nam bilo lakše da se tu okupljamo i radimo – kaže Branislava Ćatić, članica Udruženja žena “Fruškogorski cvet” i dodaje da joj je žao što nisu uspele da animiraju i mlađe žene iz njihovog mesta da im se pridruže, jer one nisu zainteresovane za stare poslove kojima se u Udruženju bave.
Prema njenim rečima, najlepši je rad sa osnovcima uzrasta od prvog do četvrtog razreda, jer su oni radoznali i žele da nauče kako se drži igla, odnosno kako se veze, pa iz tog razloga žene iz Udruženja baziraju svoje buduće planove upravo na radu sa njima.
-Dolazimo u naše prostorije svakodnevno, sakupimo se i šijemo ovde zajedno, družimo se, ćaskamo, smejemo se, razmenjujemo dobru energiju. Čak i zimi – donesemo drva u torbama pa ložimo peć preko dana dok se vidi i dok možemo da sedimo. Baš nam je lepo kad smo zajedno, jer se nažalost druženje sve više gubi među ljudima. Mi nastojimo da održavamo kontakt i da sarađujemo i sa ostalim udruženjima, kao što nam je i bila praksa proteklih pet godina. Ovog leta smo imale naš štand na Danu Dunava u Banoštoru, a sve druge manifestacije na koje smo trebale da idemo su nažalost izostale zbog epidemije. Takođe, sarađujemo i sa penzionerima, a nadamo se da ćemo i ove godine u septembru ponovo organizovati našu manifestaciju pod nazivom “Nasleđe moga kraja”. Pored nje, imali smo u planu da u dvorištu ugostimo i članove likovne kolonije Udruženja invalida rada beočinske opštine, jer ovaj prostor smo napravili upravo da bi bio pristupačan svima iz sela, odnosno da bi mogli da ga koriste svi meštani – kaže Branislava Ćatić, iz Beočin sela.
(Projekat “Udruženja žena kao čuvari tradicije” sufinansira se iz budžeta Opštine Beočin. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva)
