Protiv dečijeg prosjačenja može se mnogo učiniti mobilizacijom celokupne društvene zajednice. Da šanse za то постоје pokazao je projekat “Mobilizacija zajednice u borbi protiv dečijeg prosijačenja”
Tekst: S.Đaković
Fotografije: privatni album
U Sremskoj Mitrovici deluje Centar za ekonomsko unapređenje Roma – CEUR. Ta organizacija je pokušala da se bavi problemom dece koja rade na ulici, jer su ona prisutna svugde budući da ne postoji veći grad u kojem nema osoba koje prose. U okviru projekta “Mobilizacija zajednice u borbi protiv dečijeg prosijačenja”, koji je finansiran od strane tadašnjeg Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijlna pitanja, Centar za ekonomsko unapređenje Roma je zajedno sa institucijama sistema formirao mrežu za borbu protiv dečjeg prosjačenja.
Zahvaljujući velikom broju saradnika i partnerskih organizacija u drugim gradovima, ovaj projekat je realizovan u još četiri grada u Srbiji, a osim Sremske Mitrovice u projekat su bili uključeni Novi Bečej, Novi Sad, Obrenovac i Čačak. Ovaj projekat i njegovi rezultati tema su našem razgovora sa direktorkom CEUR-a Slađanom Teodorović.
Šta je bila svrha pokretanja i realizacije projekta “Mobilizacija zajednice u borbi protiv dečijeg prosjačenja”?
– S obzirom na to da zakon ne poznaje pojam „dečije prosjačenje“, a na ulici ili u ulicama gradova je sve više dece koja prose, svrha projekta je bila da sve institucije uspostave međusobnu saradnju. Na naše veliko iznenađenje, sve institucije sistema – policija, centri za socijalni rad, Crveni krst, škole, lokalne samouprave u gradovima su se odazvali pozivu i učestvovale su aktivno u projektu. Uspostavljena je međusobna saradnja i dogovor u vezi mehanizma komunikacije i pružanja podrške deci koja proce na ulicama gradova.
Koji oblici rada su ostvareni u toku trajanja projekta ?
-Osim formiranja lokalnih mreža, realizovane su radionice sa decom i ženama koji prose na ulicama ovih pet gradova. Jako je teško dobiti prave informacije od osoba koje prose na ulici,većina njih se plaši, naročito oni koji organizovano prose. Rad sa žrtvama je veoma naporan i iziskuje organizovan i konktuniran rad ne samo nevladinih organizacija, već svih institucija koje se bave viktimizacijom dece, a takođe i samih građana.Deci smo često na ulici delili mleko, peciva, čokolade, odeću, školski pribor.
Do kojih ste podataka došli istraživanjima na terenu?
– Istraživanjem na terenu u vreme realizacije projekta smo došli do podataka da je u to vreme osadesetoro dece iz različitih razloga prosilo na ulicama Sremske Mitrovice. Boravak dece na ulici sa sobom nosi rizik eksploatacije kako od strane nepoznatih pojedinaca i grupa, tako i od strane najbližih članova porodice. Deca se navikavaju na laku zaradu, koristeći prosijačenje kao sredstvo za dobijanje novca.
Da li davanje milostinje rešava problem?
– Ljudi generalno, daju ovoj deci novac jer saosećaju sa njima. Činjenica je da su mnogi prosjaci, profesionalni prosjaci učesnici kriminogenih radnji. Za razliku od Mitrovice, u drugim gradovima prosjačenje je organizovano i zahteva detaljno planiranje i istraživanje . S obzirom na to, da ih je sramota da prose u svom gradu, prosjaci odlaze u druge gradove, pa čak i države gde se njihov porodični identitet ne može lako prepoznati od ljudi koji traže milostinju. Neki prosjaci su profesionalni prosjaci u smislu da je traženje milostinje od drugih za njih posao. Pa čak i starije osobe koje prose, umesto hleba od vas će zatražiti novac.
Za neke osobe je prošenje način preživljavanja…
– Međutim, određen broj ljudi prosi, jer ne vidi i ne zna za drugi način preživljavanja. Zbog teškog socijalnog statusa veliki broj dece je primoran da prosi na ulici. Za razliku od „profesionalnih prosjaka“, a to su pre svega sva deca koja prose, vape da im se pomogne.
Kakva je vaš zaključak posle sprovedenog projekta?
-Jedan projekat, koji traje godinu dana nije dovoljan za rešavanje ovakvog problema. Potrebna je podrška institucija sistema i svakog građanina jer se davanjem jednog dinara ne rešava problem onog koji prosi – rekla je, uz ostalo, Slađana Teodorović, direktorka CEUR-a u Sremskoj Mitrovici.
Šta je CEUR ?
Centar za ekonomsko osnaživanje Roma sa sedištem u Sremskoj Mitrovici, svojim profilom, načinom rada, velikim brojem stručnih konsultanata, poprilično se izdvojio od drugih sličnih organizacija. U centru se hvale samostalnim istraživačkim i autorskim radom organizacije CEUR kada su u pitanju pisanje strateških dokumenata, istraživanja i monitoring. Stalne aktivnosti organizacije su karijerno savetovanje i pomoć pri zapošljavanju, kao edukacije o istoriji Roma, romskom jeziku, ranim brakovima prevencija polno prenosivih bolesti, rak grlića materice, drop out – rano napuštanje školovanja, interkulturalnost, zdravlje dece i mladih, socijalna inkluzija.
Projekat „Prosjačenje – preživljavanje ili biznis“ sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije.
Stavovi izneti u podržanom projektu, nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
