Nažalost, sada se od ovog posla sve teže može živeti pošto je cena svinja mala, tako da radimo sa čistim gubitkom. Zbog toga se ponekad i pokajem što sam izabrao ovaj posao, iako ga volim, priča Miomir Mirić
Piše: S.Mihajlović
Još dok je išao u osnovnu školu, Miomir Mirić iz Martinaca uz svog strica Radoslava i oca Đorđa počeo je da se bavi ratarstvom. Ta njegova ljubav prema zemlji je uticala na to da nakon osmogodišnjeg školovanja nije upisao srednju školu, nego se posvetio poljoprivredi.
A da je napravio pravi izbor svedoči o tome i činjenica da se ovaj mladić može pohvaliti priznanjem za postignut rekord u proizvodnji kukuruza, koje je pre dve godine dobio od Sremske privredne komore, kao i od Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.
– Imao sam prinos od 11 tona i 680 kilograma, ali se priznanju, ipak, nisam nadao. Prijavio sam se na nagovor komšije Đorđa Krstića i jako sam se obradovao kada sam čuo da sam osvojio treće mesto. To mi je podstrek za dalje napredovanje, a recept za dobar prinos su agrotehničke mere koje primenjujem po propisima, a uz to kupujem i kvalitetno đubrivo. Obrađujem 12 hektara zemlje, od čega je u mom vlasništvu 9 jutara, dok je 13 jutara zakup. Tu gajim soju, kukuruz i pšenicu. Osim što se bavim ratarstvom, zajedno sa ocem i stricem držim i stoku, imamo devet krmača, nerasta i 60 tovljenika, tako da sve što proizvedem na njivi iskoristim kao hranu za svinje, uvezao sam te dve delatnosti – ratarstvo i stočarstvo baš kao i mnogi drugi. Nažalost, sada se od ovog posla sve teže može živeti pošto je cena svinja mala, tako da radimo sa čistim gubitkom. Zbog toga se ponekad i pokajem što sam izabrao ovaj posao, iako ga volim prvenstveno jer sam stalno napolju i u pokretu – kaže Miomir Mirić, poljoprivrednik iz Martinaca.
S obzirom da je još uvek mlad, kaže da nekome ko je njegovih godina nikako ne bi preporučio da krene u ovaj posao, sve dok se na nivou države ne ustanove neki bolji uslovi za poljoprivrednike. Kako ističe, tu prvenstveno misli na uvođenje nekih povoljnih kredita, zabranu uvoza svinja i povećanje otkupne cene proizvoda, kao i povećanje subvencija na zemlju.
Njegov otac Đorđe Mirić dodaje da su od onog vremena kada je Miomir pomagao njemu, sada stigli u fazu kada on pomaže Miomiru, a kao nasledinku u potpunosti mu je prepustio posao. Uglavnom se dogovaraju o svemu, ali ipak je odluka mlađeg člana porodice glavna.
Projekat “Ka evropskom agraru“ sufinansira se iz budžeta Grada Sremska Mitrovica.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
