Selo je za one koji ga vole

Da bi mlad čovek rešio da ostane u svom selu i da bi, još više od prostog rešenja, svoju, za vreme u kojem živimo, u mnogo čemu smelu odluku sproveo u delo, potrebno je dosta ljubavi, požrtvovanosti, ali i rešenosti da se odoli iskušenjima savremenog života. Mnogi bi rekli da se sve to može sabrati u samo jednu reč „ludost“, ali mladi Slavko Jovešković (19) nije sklon takvoj kategorizaciji. Za njega, život na selu je izvor sigurnosti, bezbednosti, to je istinska mera upravljanja sopstvenim životom i mogućnost da se planira vreme koje dolazi. Za njega, nedostaci koje život na selu sa sobom nosi nisu proizvod samog sela, već okolnosti u kojima se selo nalazi, pa je tako i mogućnost njihovog prevazilaženja tesno povezana sa mogućnošću meštana naših sela da se iznad tih negativnih okolnosti uzdignu.

Slavko je lovac i poljoprivrednik. Život ne selu ne doživljava kao teret, a kada ga pitate čime želi da se bavi, sa osmehom odgovora „onim čime su se bavili i čime se danas bave otac, deda, pradeda“. Kada se ima slobodnog vremena – lovom, a kada ne – oranicama, onim zbog kojih se u zoru ustaje i zbog kojih se sa večeri leže.

Opširnije u novom broju „Sremske poljoprivrede“