Soja je biljka sa dugom tradicijom gajenja i korišćenja. Njen značaj ogleda se u velikom sadržaju proteina i ulja bitnih za ishranu ljudi i životinja, sirovina je u prehrambenoj i hemijskoj industriji, a kao jednogodišnja mahunarka obogaćuje zemljište azotom i organskom materijom, ostavlja ga u dobrom fizičkom stanju i dobra je komponenta plodoreda. Sve ovo utiče na povećanje površina pod ovom biljnom vrstom koja će sigurno i u 2012. godini zauzeti oko 24.000 hektara obradivih površina u Sremu.
Prva agrotehnička mera koja se obavlja na parcelama je predsetvena priprema zemljišta. Obavlja se u proleće pri optimalnoj vlažnosti zemljišta, najmanje sa dva prohoda kojima se zemljište rastrese i poravna kako bi se obezbedilo ujednačeno klijanje i nicanje semena položenog na odgovarajuću dubinu. Kvalitetnom predsetvenom pripremom stvara se optimalan toplotni i vazdušni režim zemljišta, ubrzava se zagrevanje setvenog sloja što je uslov za ranuju setvu.
Vreme setve soje zavisi od temperature setvenog sloja zemljišta koja treba da se stabilizuje na 10 do 12 stepeni Celzijusa. Ako se setva obavi ranije mlade biljke mogu podneti mrazeve i do minus 4 stepena Celzijusa, ali ukoliko je seme lošije klijavosti to se može odraziti na sklop useva. Poslednjih godina setva soje počinje pre setve kukuruza i rana setva u odnosu na kasnu ima prednost ranijeg nicanja, cvetanja, oplodnje,formiranje zrna i sazrevanja biljaka. U redosledu setve uvek treba sejati prvo sorte duže vegetacije pa nastavljati sa sortama kraće vegetacije.
Setva sa pneumatskim sejalicama omogućava postizanje optimalne dubine od 4 do 5 centimetara. Rana i duboka setva u hladno zemljište dovodi do dugog nicanja, a može doći i do oštećenja klijanaca. Plitka setva u suvo zemljište takođe usporava klijanje ili dovodi sušenja tek isklijalog semena. Stoga se dubini setve mora posvetiti posebna pažnja, ona mora biti odgovarajuća i ujednačena da bih imali i takvo nicanje.
Optimalno rastojanje između redova za naše uslove je 50 cm. Razmak biljaka u redu zavisi od vremena setve, grupe zrenja sorte koju sejemo i normalno kvaliteta semena. Tako je za jako rane sorte to (“00” grupa zrenja) do 550.000 biljka /ha, rane (“0”grupa zrenja) do 500.000 biljka/ha, srednje stasne (“I” grupa zrenja) do 450.000 biljka/ha i kasne (“II”grupa zrenja) do 400.000 biljka /ha. Količina semena zavisi od krupnoće i kvaliteta semena, gustine useva i kreće se od 80 do 120 kg/ha.
Za setvu treba koristiti zdravo deklarisano seme, visoke energije i ukupne klijavosti. Neposredno pre setve obavlja se inokulacija semena mikrobiološkim preparatima (Nitragin ili Azotofiksin) koji u sebi sadrže bakterije iz roda Rizobium.
Nanošenje preparata mora se obavljati u hladu jer pod dejstvom sunčevih zraka bakterije uginjavaju. Deset dana nakon nicanja na korenu soje razvijaju se kvržice koje u simbiozi sa biljkom usvajaju azot iz zemljišta i vazduha, te podmiruju njene potrebe za ovim neophodnim hranljivim elementom.
Za ostvarivanje dobrih prinosa, bitan elemenat je i izbor sorte. Treba gajiti sorte koje daju visoke i stabilne prinose, dobrog kvaliteta, otporne na bolesti, štetočine i poleganje. U našim agroekološkim uslovima seju se sorte tri grupe zrenja, dve selekcione kuće, Instituta za ratarstvo i povrtarstvo – Novi Sad i “Selsem-a” iz Beograda koje treba uvrstiti i u ovu setvu, neke od njih su:
1) “ 0 “ – grupa zrenja (Valjevka, Galina, Dukat);
2) “ I “ – grupa zrenja (Sava, Victoria, Diva, Balkan, Galeb);
3) “ II “ – grupa zrenja (Venera, Rubin, Vojvođanka, Gorštak).
Ukoliko zbog neočekivanih problema: presejavanja ili nemogućnosti setve u optimalnom roku usled prevelike vlage u zemljištu za setvu treba koristiti sorte grupe zrenja “00”: Fortuna ili Merkur koje se mogu sejati do kraja maja meseca.