Odneli plen vredan 12.000 evra

Sremska Mitrovica – Po­ro­di­ca Stje­pa­na Mi­ke Mac­ka­ni­ća ( 63) se­lja­ka iz Srem­ske Mi­tro­vi­ce vi­še od 20 go­di­na ima sa­laš na iz­la­zu iz gra­da, na Vo­ganj­kom pu­tu. Tu je ve­li­ka zgra­da sa pro­sto­ri­jom za sta­no­va­nje, ra­di­o­ni­ca, pro­sto­ri­je i šu­pe za ra­znu me­ha­ni­za­ci­ju, osta­va za sla­mu i dru­go što tre­ba se­lja­ku. Ali, jed­ne april­ske no­ći, Mac­ka­ni­ćev sa­laš je po­kra­den. Iz dvo­ri­šta su od­ve­ze­ne dve ve­li­ke pri­ko­li­ce – bun­ke­ra­ši­ce i  se­dam to­na đu­bri­va. Pro­ce­nje­na  vred­nost od­ne­tog ple­na je 12.000 evra!

Mackanić pokazuje šupu gde su stajale prikolice

– Za vre­me ko­je ov­de imam sa­laš tri pu­ta sam po­kra­den, ali ova, po­sled­nja kra­đa pre­vr­ši­la je me­ru. Kao da sam slu­tio da bi se ne­što mo­glo do­go­di­ti. Tog pet­ka, dan pre kra­đe, go­vo­rio sam si­nu da po­đu­bri­mo nji­ve. Ni­smo to uči­ni­li, a kad sam sle­de­ći put do­šao na sa­laš ni­sam mo­gao da ve­ru­jem oči­ma –  šu­pa je bi­la pra­zna, pri­ko­li­ca i đu­bri­va ni­je bi­lo – pri­ča nam Stje­pan.

Od­mah su po­zva­li po­li­ci­ju ko­ja je iz­vr­ši­la uvi­đaj, sve za­pi­sa­la, sli­ka­la, kon­sta­to­va­la na­đe­ne tra­go­ve, pri­ča da­lje Mac­ka­nić. Lo­po­vi su osta­vi­li do­sta tra­go­va. Uz one od trak­tor­skih gu­ma ko­jim su do­šli, u voć­nja­ku je osta­lo ne­ko ro­ta­ci­o­no sve­tlo. Tre­bao je jak trak­tor da od­vu­če­ne dve ogrom­ne pri­ko­li­ce i se­dam to­na đu­bri­va. Po­li­ci­ja i Stje­pa­nov sin Zden­ko pra­ti­li su tra­go­ve od dvo­ri­šta sa­la­ša da­le­ko u atar. Tra­go­vi po­ka­zu­ju da su „noć­ni po­se­ti­o­ci“ ušli i vra­ti­li se kroz zad­nja vra­ta ka voć­nja­ku, ali ta­ko da ih ne sni­me ka­me­re obli­žnje fa­bri­ke. Iz­gle­da da im je po­sto­ja­nje tih ka­me­ra na ovim objek­ti­ma  bi­lo do­bro po­zna­to.

– Od na­še pla­ve pri­ko­li­ce sa­da je osta­la sa­mo  stra­ni­ca. Jed­na pri­ko­li­ca  bi­la je „zma­jev­ka“, cr­ve­ne bo­je, re­gi­stro­va­na je u Ši­du, dru­ga je bi­la mar­ke „lju­to­mer“ pla­ve bo­je i mi­tro­vač­kih re­gi­star­skih ta­bli­ca. Za obe ima­mo po­treb­ne pa­pi­re, ku­pi­li smo ih da sa nji­ma iz­vla­či­mo re­pu, a la­ne smo za njih ku­pi­li no­ve stra­ni­ce – ob­ja­šnja­va Stje­pan Mac­ka­nić.

Stje­pan Mi­ka Mac­ka­nić je to­kom da­na na sa­la­šu, no­ću je kod ku­će u gra­du.  To je si­gur­no ne­ko pri­me­tio, kao što je pri­me­tio i vred­ne ma­ši­ne i re­pro­ma­te­ri­jal.

– Čuo sam po­sle da su te no­ći, oko če­ti­ri sa­ta, na­ši psi, ima­mo ih tri, du­go i gla­sno la­ja­li. La­vež su ču­le  kom­ši­je. Si­gur­no je da ni­je bio u je­dan čo­vek u ovoj ne­ča­snoj  ra­bo­ti već vi­še njih – sma­tra naš sa­go­vor­nik.

Đu­bri­vo se la­ko mo­že pro­da­ti, pri­ko­li­ce ise­ći, a da bi spa­si­li ako se ne­što spa­si­ti mo­že,  Stje­pa­nov sin   Zden­ko je dva da­na po­sle kra­đe obi­la­zio okol­na i uda­lje­ni­ja se­la. Ras­pi­ti­vao se kod lju­di o to­me da li je ne­ko ne­što vi­deo, opi­si­vao po­kra­de­no sa nji­ho­vog sa­la­ša. Ni­ko ni­šta ni­je vi­deo, ni­ko ni­šta ni­je čuo. Za­to je dao oglas na ov­da­šnju te­le­vi­zi­ju u kom mo­li lju­de, ko­ji su bi­lo šta vi­de­li ili ču­li, da im se ja­ve i po­mog­nu ka­ko bi vra­ti­li po­kra­de­no. Za ta­kvu in­for­ma­ci­ju sle­di vred­na na­gra­da.

Dok po­li­ci­ja ra­di svoj po­sao, oglas se ob­ja­vlju­je, ali od­je­ka ne­ma. Mac­ka­ni­ći  sa ne­str­plje­njem če­ka­ju bi­lo ka­kvu vest, ali već po­la­ko gu­be na­du.      

S.Đa­ko­vić