Ukoliko su u pitanju deca, a nadzor nad roditeljima ne daju očekivane rezultate, obaveza Centra za socijalni rad je preduzimanje mera izmeštanja dece iz primarnih u hraniteljske porodice ili ustanove socijalne zaštite, pa i pokretanje postupaka pred sudom
Napisala: S.Đaković
Prosjačenje dece se može definisati kao grubo ekonomsko, emocionalno i fizičko zanemarivanje najmlađih zarad sticanja materijalne dobiti. Zamenaritelj može biti roditelj ili neko drugo lice koje se neposredno brine o tom detetu.
Na ulici se najčešće sreću decu iz rizičkih grupa, ali pod rizikom prošenja su i deca iz siromašnih porodica, dok posebnu grupu čine oni koji su prisiljeni na prosjačenje od strane organizovanih kriminalnih grupa. O kom tipu prosjačenja je reč teško u nekom konkretnom slučaju odgovoriti bez sveobuhvatne i svestrane stručne analize.
Branislav Vukmir, direktor Centra za socijalni rad u Sremskoj Mitrovici naš sagovornik je na temu prosjačenja dece i onom šta se događa posle podnošenja prijave za tu aktivnost maloletnika.
– Prijavu za prosjačenje dece na ulici Centru može da podnese bilo koji građanin, policija ili neki drugi organ i u svakom slučaju neodložno moramo da reagujemo, da zaštitimo interese dece. Mere koje Centar za socijalni rad preduzima prema roditeljima su različite. To su savetodavni rad sa roditeljima i decom u zavisnosti od uzrasta deteta. To su mere korektivnog nadzora nad roditeljima dece koje sadrže i mere upozorenja šta roditelji ne smeju da čine kao i nalozi šta su u obavezi da čine. Sve ove mere su radi saniranja postojećih problema unutar porodice koje zasigurno za posledicu imaju ovaj grubi vid zanemarivanja dece – dodaje Vukmir.
Prosi se obično na nekom prometnom mestu – ispred crkve, marketa, na šetalištu. Kad primeti kakav slučaj socijalni radnik ili ga neko prijavi Centru na licu mesta stručno lice obavi razgovor sa detetom, pokuša da pronađe neko starije lice u blizini deteta. U obavezi je da dete zbrine dok se ne vidi šta se dešava i dok se ne obavi razgovar sa roditeljima. Odmah takvu decu sa ulice vode kod kod lekara na pregled, slučaj prijave policiji i traže roditelje jer deca često ne znaju adresu svog stanovanja.
– Slučajeva prosjačenja bilo ranije mnogo više nego sada u praksi. Osim pojedinačnog i organizovanog postoji i prikriveno prosjačenje. To su oni koji prose, a nisu javno izloženi pažnji okoline, ne stoje i javno ne prose već se šetaju od lokala do lokala pa kada naiđu na zgodnu priliku, podgodnu osobu, onda traže novac – objašnjava Branislav Vukmir.
Koliko je među korisnicima socijalne pomoći onih koji prose niko ne zna tačan broj, ali po rečima našeg sagovornika posjačenje je tu veoma prisutno. Ta vrsta “posla” se prenosi sa generacije na generaciju jedne porodice, a među odraslim prosjacima ima mnogo korisnika određenih vrsta socijalnih pomoći…
Za novac obezbeđen od prosjačenja obezbeđuje se hrana, cigarete, A troši se I u igraonicama, a druga deca opet određenu svotu odvajaju i daju nezaposlenim roditeljima.
Projekat „Prosjačenje – preživljavanje ili biznis“ sufinansiran je sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Vlade Republike Srbije.
Stavovi izneti u podržanom projektu, nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
