„Da bi se neko podvrgao energetskoj terapiji, ne mora da veruje u nju, ali iskustvo mi govori da onaj ko prođe kroz taj proces svakako počinje da veruje“, ovim rečima razgovor o energetskoj terapiji započinje 32-godišnji Noćajac Nemanja Parmaković, doktor stomatologije koji se bavi i ovom, za mnoge još uvek nedovoljno poznatom oblašću.
Na pitanje kako bi objasnio šta je zapravo energetska terapija, kroz osmeh odgovara kratko: „Magija“. Ipak, odmah zatim daje ozbiljniji okvir svom odgovoru, pozivajući se na škotskog antropologa Džejmsa Džordža Frejzera i misao da je „magija neosvešćena nauka“.
Upravo na toj granici između onoga što je čoveku poznato i onoga što pokušava da objasni ličnim iskustvom, Parmaković govori o energetskoj terapiji. Za njega je ona, najjednostavnije rečeno, veština kanalisanja životne energije, bez obzira na to da li je neko naziva životnom, božanskom ili univerzalnom. Sam način na koji je doživljavamo, kaže, zavisi od naših uverenja.
– Ja verujem u Boga i sebe doživljavam kao kanal kroz koji ta energija prolazi. Primam je i usmeravam ka osobi kojoj je potrebna, u zavisnosti od problema zbog kojeg mi se obratila. Najviše se bavim zdravstvenim tegobama, mada se ljudi javljaju i zbog onoga što doživljavaju kao crnu magiju, ali i zbog novčanih, ljubavnih i drugih životnih problema – objašnjava Parmaković.
Kako navodi, energija u telo ulazi kroz sedmu, takozvanu krunsku čakru, koja se nalazi na vrhu glave. Da bi objasnio sam proces, Parmaković se najpre zadržava na pojmu čakri, koje opisuje kao energetske centre, odnosno svojevrsne vrtloge energije.
– Čakri ima sedam. Prva je korenska, zatim slede sakralna, solarni pleksus, srčana, grlena, treće oko i na kraju krunska čakra. Svaka od njih povezuje se sa određenim delom tela. Mi, međutim, ne govorimo samo o fizičkom telu, onome koje možemo da vidimo, već, prema ovom učenju, postoji još sedam tela. Čakre se mogu zamisliti kao levkovi, širi sa prednje strane, koji se ka pozadini sužavaju – priča Parmaković.
Kroz krunsku čakru, nastavlja, energija ulazi i dalje se usmerava kroz telo, dok iskustva ljudi tokom samog tretmana mogu biti veoma različita.
– Najčešće kažu da osećaju strujanje. Neko to opisuje kao izrazitu hladnoću ili toplotu, neko kao mravinjanje, a neko kao osećaj sličan prolasku struje kroz telo. Ima i onih koji tokom samog tretmana ne osete apsolutno ništa, ali kažu da kasnije primećuju rezultate. Dešava se i da pojedinci nakon tretmana prijave mučninu, povraćanje ili dijareju, ali reakcije se razlikuju od čoveka do čoveka – kaže naš sagovornik.
Svoju ulogu u čitavom procesu Parmaković opisuje kao usmeravanje energije ka određenom cilju, pri čemu posebno naglašava značaj namere.
– Ja sam kanal koji tu energiju usmerava. Zato je namera veoma važna, odnosno šta želimo da postignemo tretmanom i na šta je usmeravamo – zaključuje.
Zanimljivo je da Parmaković do energetske terapije nije došao kao neko ko je u nju unapred verovao. Naprotiv. Počeo je da istražuje različite pristupe u periodu kada je, kako kaže, pokušavao pre svega da pomogne sebi. Prošao je kroz neurolingvističko programiranje (NLP), potom i obuku za „kouča“ (trenera) u ovoj oblasti, ali ono za čim je tragao nije pronašao.
– Nisam imao fizičkih, pa ni konkretnih mentalnih problema. Jednostavno sam osećao neko tiho nezadovoljstvo, neku vrstu apatije. Sve je bilo u redu, a opet sam imao osećaj da ništa nije u redu. Tražio sam način da pomognem sebi – priča Nemanja.
Prekretnica je došla gotovo slučajno, kroz razgovor sa prijateljicom koja je zajedno sa njim prošla jednu od obuka. Za razliku od Nemanje, koji kod sebe nije primećivao značajniju promenu, ona mu je rekla da se oseća mnogo bolje, pominjući pritom i energetsku terapiju. Upravo njeno iskustvo i preporuka naveli su ga da se zainteresuje za ovu oblast i odluči da je i sam upozna.
– Iskren da budem, nisam verovao u to. Moje primarno zanimanje je stomatologija, dakle oblast u kojoj se oslanjamo na nauku i egzaktne činjenice, dok energetsku terapiju doživljavam kao duhovni pravac i nešto što nauka nije potvrdila na način na koji potvrđuje medicinske postupke. Upravo zato mi je u početku sve to bilo veoma strano – kaže.
Danas mu se, navodi, najčešće obraćaju ljudi zbog različitih zdravstvenih tegoba, od bolova u leđima i migrena do ozbiljnijih i hroničnih oboljenja. Posebno iskustvo za njega predstavljaju situacije u kojima ljudi nakon tretmana prijave da osećaju olakšanje.
– Kada mi neko kaže da je bio kod lekara, dobio dijagnozu i terapiju, a zatim se obrati i meni i posle tretmana kaže da mu je bol znatno manji ili da ga više ne oseća, meni je to fascinantno. Posebno zato što tretman ne podrazumeva ni operaciju ni masažu, a može da se radi i na daljinu. Imao sam slučaj u kojem mi je osoba narednog dana rekla da joj je tokom noći bilo veoma loše, ali da je ujutru osetila veliko poboljšanje. Kada govorim o „magiji“, upravo na takva iskustva mislim – objašnjava Noćajac.
Za razliku od naučnih i medicinskih postupaka, koji počivaju na jasno utvrđenim principima i procedurama, Parmaković energetsku terapiju opisuje kao oblast u kojoj ne postoji jedinstven „recept“. Određena znanja se, kaže, uče i prenose, a sam rad zahteva i svojevrsnu inicijaciju. Broj tretmana zavisi od osobe i problema zbog kojeg mu se obraća, pa je nekada dovoljan jedan, dok je u drugim slučajevima potrebno više njih.
Tretmane radi uživo, ali znatno češće na daljinu, što je, prema njegovim rečima, ljudima jednostavnije.
– Kada radim uživo, polažem ruke na određene delove tela, prvenstveno na mesta koja se vezuju za čakre, ali i tamo gde osoba oseća bol, ukoliko govorimo o fizičkim tegobama. Kod tretmana na daljinu nema neposrednog kontakta i, po mom iskustvu, razlika nije velika, mada bih rekao da je takav tretman možda za nijansu slabiji. Koliko će ih biti potrebno, potpuno je individualno – navodi.
Ipak, jednu granicu, kako kaže, nikada ne prelazi. Bez obzira na iskustva koja ljudi dele sa njim nakon tretmana, nikome ne obećava izlečenje, niti energetsku terapiju postavlja kao zamenu za medicinu.
– Kada mi se neko obrati zbog zdravstvenog problema, prvo pitam da li je bio kod lekara, šta mu je rečeno i da li mu je propisana terapija. Nikada ne osporavam dijagnozu lekara niti savetujem ljudima da zanemare ono što im je medicina preporučila. Tu sam vrlo jasan: prvo lekar i nauka, a tek posle ja – zaključuje Parmaković.
D. Tufegdžić
Foto: privatna arhiva
