Poljoprivrednik iz Kuzmina tridesetogodišnji Slaviša Polić nastavio je porodični posao uzgajanja duvana koji je njegov otac započeo još 1992. godine. Danas na njihovim njivama raste oko 29 jutara, odnosno oko 18 hektara duvana, što je okosnica celokupnog gazdinstva.
– Moj otac je počeo da se bavi duvanom 1992. godine i od tada smo u tom poslu. Bilo je tu uspona i padova, bilo je trenutaka kada smo se pitali da li ima računice nastaviti ili ne. Dešavalo se da čovek sedne i sabira, oduzima, razmišlja da li je pametno ići dalje. Ali svaki put smo to nekako prebrodili i nastavili da radimo. Danas mogu da kažem da je duvan jedna od vodećih kultura kod nas i da nam je to sigurna proizvodnja. Imamo cenu, imamo otkup i znamo na čemu smo – priča Slaviša.
Osim duvana, na njivama porodice Polić gaje se i žitarice – kukuruz, soja i pšenica – na još tridesetak hektara. Ipak, te kulture su više u službi plodoreda nego kao glavni izvor prihoda.
– Trenutno tu ne vidimo neku ozbiljnu računicu. Cena pšenice je loša, ali to nije samo kod nas. Loša je i u Hrvatskoj, i u Sloveniji, i širom Evrope. Na cenu ne utiče samo količina, nego i protein, kvalitet zrna i još mnogo faktora. Naši proizvodi su bez GMO, ali često nemamo dobro organizovano tržište gde bismo to mogli da plasiramo. Mislim da bi tu možda zadruge ili neko udruživanje proizvođača moglo dosta da pomogne – objašnjava on.
U posao je uključena gotovo cela porodica – roditelji, ali i brat, koji se nedavno priključio proizvodnji.
– Roditelji su tu od početka, a i brat je sada ušao u posao. On je dugo radio u firmi i mislio je da je plata sigurnija, ali kada je video kako funkcioniše ovaj posao, odlučio je da se vrati i uključi u proizvodnju. Kada si sam svoj gazda, imaš više slobode da organizuješ vreme i posao. Ja, recimo, nikada nisam radio u firmi, pa ne mogu da poredim, ali sam oduvek video perspektivu u poljoprivredi – kaže Slaviša.
Na njihovim njivama gaji se sorta duvana virdžinija, a sav rod otkupljuje kompanija GTI iz Sente.
– Sa tom firmom imamo dugogodišnju saradnju i mogu da kažem da su korektni. Isplata je redovna, uslovi su jasni i zna se šta se od nas očekuje. Mi već u decembru potpisujemo ugovore i unapred znamo cenu. To je velika prednost, jer znaš na čemu si i možeš da planiraš proizvodnju. Naše je samo da proizvedemo što kvalitetniji duvan – kaže on.
Najveći problem u proizvodnji je, ipak, nedostatak radne snage. Duvan je kultura koja zahteva mnogo ručnog rada i sezonske radnike.
– Duvan traži dosta ljudi jer kod nas još uvek nema kombajna koji bi to uradio umesto čoveka. Radnici nam dolaze iz raznih krajeva Srbije, najčešće sa juga. Vidimo da se sve više priča i o uvozu radne snage iz inostranstva, jer sve manje ljudi želi da radi sezonske poslove. To je nešto sa čim ćemo morati da se nosimo u budućnosti – kaže Polić.
Ipak, i pored izazova, ovaj mladi poljoprivrednik na svoj posao gleda bez mnogo kukanja.
– Ne mogu da se žalim. Duvan nam je primarna proizvodnja i znamo da na kraju godine imamo siguran otkup. Naravno da zavisimo od vremena, ali vremenske prilike mogu samo da smanje prinos ili da utiču na klasu, ne mogu da unište baš sve. Uvek nešto rodi i uvek se nešto preda. Na kraju sve zavisi od našeg rada i truda – kaže Slaviša Polić, poljoprivrednik iz Kuzmina.
