Kako je to oduvek uobičajeno u ovim krajevima malo koje domaćinstvo sa kućom i okućnicom u dvorištu nema posađenu neku voćku. Obično su to vrste koje se u prošlom veku nisu prskale, najviše višnje i kajsije. Tako u ovo doba godine pojedine ulice u mestima staropazovačke opštine izgledaju kao razglednice iz Japana, samo što ovde nije u pitanju trešnjin cvet već procvetala stabla ranih kajsija, koje polaku smenjuju pupoljci višnje.
Tu se romantična slika prekida jer se svi sećamo kako su mraz, a zatim nevreme praćeno gradom i prošle i pretprošle godine uništili tek začete plodove omiljenog voća. Doduše, prethodnih godina zima nije bila ni hladna ni dugačka kao ova iz koje smo kalendarski izašli, niti je bilo snega, dobrodošlog svim poljoprivrednim kulturama pa i voću. Toliko znaju i oni koji u dvorištu imaju jednu ili dve kajsije i višnje.
Agronomi potvrđuju da početak proleća ove godine, sa hladnim jutrima i umereno visokim dnevnim temperaturama, odgovara postepenom razvoju mladih plodova kajsija i najavljuju da, ukoliko ne bude nekih jakih mrazeva narednih dana, ove godine možemo da očekujemo dobar rod voća od kojeg se pravi kako mnogi kažu „najbolji pekmez na svetu“.
Ipak, zbog tih, nepredvidivih, vremenskih prilika sa zebnjom se gledaju grane voćki dok se čiste opale latice i nekako, sujeverno, komšije ne razmenjuju o kajsijama ni reč.
B. Topalović
