Kazneno-popravni zavod u Sremskoj Mitrovici je najveća kazneno-popravna ustanova u Srbiji i na Balkanu i kao takva primenjuje one programe tretmana iz zapadne penološke prakse koji daju najbolje rezultate u radu sa osuđenim licima. Na njegovom čelu, od nedavno se našao novi upravnik, Dragan Racković, koji za Sremske novine ističe da se u zavodu sprovode izuzetno zahtevni projekti koji u konačnom imaju za cilj da osnaže osuđena lica i stručno ih osposobe ih za neko traženo zanimanje na tržištu rada kako se ne bi vraćali kriminalu.
Jedan od trenutno najvažnijih projekata u mitrovačkom Zavodu svakako je izgradnja novog paviljona, kapaciteta za 192 osuđenih lica.
-Reč je o izgradnji paviljona u zatvorenom delu zavoda, gde bi u prizemlju bila smeštena centralna vešernica, kao i centralna kantina, što bi olakšalo snabdevanja zatvorenog dela zavoda. Trenutno postoje manje kantine po paviljonima, a ovde bismo praktično imali jedan market u kom bi osuđenici mogli da zadovolje svoje potrebe za kupovinom – ističe upravnik Racković i dodaje:
-Na dva sprata bila bi razmeštena 192 kreveta u trokrevetnim sobama, a sve će biti građeno u skladu sa standardima Saveta Evrope, kao i prethodni treći paviljon, sa samostalnim sistemom grejanja, klimatizacije i generalno prema svim standardima koji zadovoljavaju potrebe osuđenih lica u 21. veku.
Radovi su počeli u aprilu, a planirani rok završetka je kraj iduće godine. Trenutno su u toku zemljani radovi, počinje punjenje temelja i sve se odvija prema planiranoj dinamici, navodi upravnik i napominje da je investitor projekta Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, Ministarstva pravde.
Osim izgradnje novog paviljona, u Kazneno-popravnom zavodu i dalje su u toku svi dosadašnji savremeni programi resocijalizacije osuđenih lica. I dalje su aktivni programi resocijalizacije sa psima, kao i resocijalizacije kroz rad u ergeli „Proleće“.
-Služba za tretman kroz interakciju sa osuđenim licima sprovodi ono što je najbitnije, iznalazi gde su njihovi problemi, koji su pravci u kojima se može ići u cilju poboljšanja njihovog shvatanja kako život treba da izgleda kada se izađe iz zatvora, a svi ovi programi su samo dodatna sredstva za ostvarenje tog cilja i svakako su korisni. Ipak, sve zasluge, iznad svega, treba dodeliti našoj službi za tretman, odnosno našim vaspitačima – ističe upravnik Racković.
Kada je reč o povratništvu, dodaje da ga ima, što su slučajevi koji nisu isključivo vezani samo za našu zemlju.
-Povratništvo ne može biti vezano za rad zatvorskih službi. Problem, zapravo, nastaje napolju. Neko ko izađe iz zatvora, praktično se vraća na isto mesto u kom je bio nezadovoljan svojim životom, socijalnim i ekonomskim statusom, vraća se istim navikama, društvu, istom siromaštvu ili zavisnostima, onome zbog čega je, najčešće, i završio u zatvoru. Ovde zaposleni ulažu maksimalan napor kako bi došlo do uspešne resocijalizacije, ali prosto, taj cilj ne može baš uvek da bude ostvaren, upravo zbog spoljnih faktora – objašnjava upravnik i dodaje da je odgovornost na celoj zajednici da se bivša osuđena lica što lakše integrišu.
Ipak, da se na resocijalizaciji i obuci osuđenih lica za samostalan život nakon odsluženja kazne radi, svedoči i njihov rad u zatvorskim radnim jedinicama.
-Stručni instruktori pomažu da osuđena lica radom prođu kroz program resocijalizacije, ali i da steknu određena novčana sredstva koja, osim za kupovinu neophodnih stvari u kantini, neretko odlaze i njihovim porodicama. Takođe, po završetku obuka, svaki osuđenik dobija sertifikat koji dokazuje da je obučen za određenu vrstu rada – poput rada na određenim mašinama u drvnoj i metalskoj industriji, u oblasti poljoprivrede i slično. Ni na jednom sertifikatu se ne navodi da je stečen tokom izdržavanja kazne kako bi se izbegla svaka moguća stigmatizacija, a njima olakšao put ka zaposlenju jer su u pitanju vredni radnici sa iskustvom, što puno znači svakom poslodavcu.
Isto tako, lica koja su angažovana u domaćim i stranim firmama u regionu, od svojih poslodavaca dobijaju sertifikate o obučenosti za određena radna mesta, poput rada na CNC mašinama i tako dalje. Sve to, pomaže im da lakše pronađu posao u civilstvu, što bi ih moglo, između ostalog, odvratiti i od povratništva – objašnjava upravnik Racković.
S tim u vezi, u okviru Zavoda i dalje uspešno funkcioniše čuvena „Dubrava“.
-Mašinski pogon „Dubrava“ bazira svoj rad po principu usluge. Za poznate proizvođače vrši se sklapanje dvoosovinskih i jednoosovinskih prikolica. Dakle, naručilac kupi sav potreban materijal, a naši inženjeri i osuđena lica vrše sklapanje. To je možda i najveći deo posla u mašinskom kompleksu. Osim toga, vrši se i proizvodnja drugih stvari, po potrebi u skladu sa narudžbinama, a sarađujemo i sa lokalnom samoupravom. Na primer, sve gradske žardinjere napravljene su kod nas. Takođe, ukoliko bi još neko od investitora bio zainteresovan za takav vid saradnje, mi smo prilično otvoreni. U drvnom pogonu najveći naš posao je ugovor o poslovnoj saradnji sa jednom firmom koja se bavi proizvodnjom paleta i gajbica. Ta firma je uložila svoje mašine i sirovine, a 120 do 200 radnika, odnosno osuđenih lica, je angažovano u ovoj proizvodnji – objašnjava upravnik.
U okviru „Dubrave“, osuđena lica obučavaju se i za rad na CNC mašinama, drvnim sturgovima i drugim sličnim mašinama i, između ostalog, bave se proizvodnjom koja zadovoljava potrebe drugih zavoda u zemlji. U mitrovačkom Zavodu izrađuje se nameštaj za ćelije, rešetke, pločasti nameštaj, a tu je i tekstilno odeljenje koje se bavi šivenjem uniformi, posteljina i drugih tekstilnih potrepština.
-Osim toga, imamo i farmu „Proleće“, kojom Zavod pokušava da bude samodovoljan. Imamo farmu sa 850 toveljnika u jednom tovu, farmu mlečnih krava, goveda, ovaca, ergelu sa pedesetak konja i azil za 300 pasa. Cilj je da naše farme zadovolje potrebe ishrane osuđenih lica, a sa druge strane, i naši ugostiteljski objekti nude hranu koja je proizvedena u Zavodu. Uz pomoć instruktora, imamo veliki broj poslova koje obavljaju osuđena lica, koja su za to plaćena u tri kategorije zarade – kaže upravnik.
Kada je reč o ugostiteljstvu i turizmu, Sremcima nije potrebno mnogo govoriti o Hotelu „Srem“ koji već nekoliko godina ima četiri zvezdice, a u okviru Zavoda funkcioniše i Hotel „Moravica“ u Sokobanji, sa oko 400 ležaja, u kojem su takođe radno angažovana osuđena lica.
A osim postojećih, u planu su i novi projekti, ističe upravnik.
-Uz sve što smo rekli, postoji još prostora za poslovnu saradnju sa zainteresovanim partnerima. Imamo još četiri hale, u koje bi neko mogao da donese sredstva za rad i angažuje naša osuđena lica. Postoji inicijativa i za javno-privatno partnerstvo u poljoprivredi, gde bismo pokušali da u saradnji sa jednom mađarskom firmom dođemo do novih traktora u zamenu za naše žitarice – dodaje Racković.
Osim pomenutog, rukovodstvo Zavoda, ističe naš sagovornik, za cilj ima i to da se približi i ostvari prisniji kontakt sa Mitrovčanima.
-Bili smo do sada suorganizatori brojnih događaja, poput Art Front festivala, događaja u organizaciji Crvenog krsta, kao i udruženja osoba sa invaliditetom. Naravno, našim sugrađanima želimo da priđemo i na druge načine, pa je, tako, u toku inicijativa da se putem Fejsbuka naprave katalozi pasa iz našeg azila koji će biti slobodni za udomljavanje. Reč je o zdravim i vakcinisanim psima, koji će nekome biti dobri ljubimci ili čuvari. U svakom slučaju, treba napomenuti da smo mi svakako deo ovog grada i da je jedan od naših značajnijih ciljeva taj da našim Mitrovčanima priđemo još bliže – zaključuje upravnik Dragan Racković.
N. Milošević.
