Povodom Međunarodnog dana žena, a u vreme sveobuhvatne promocije jednakosti, ljudskih prava, slobode govora i liberalizma, red je i da se osvrnemo na to šta 8. mart za žene predstavlja danas, da li borba za rodnu ravnopravnost traje i dalje i da li se ovaj dan sveo na samo na, sada već tradicionalnu jurnjavu za raznoraznim poklonima, koji su odavno zamenili crvene karanfile, nekadašnje simbole ženskih težnji za ravnopravan položaj u društvu, čije značenje je u vreme konzumerizma, čini se, potpuno izgubilo svaki smisao.
Kad su prvo američke, a potom i žene u evropskim zemljama, početkom 20. veka vodile borbu za ženska prava, nisu imale za cilj da se ona svede na lepo upakovanu bombonjeru, ružu i možda još poneki preživeli karanfil, kao simbol velikog pokreta za prava žena, kaže Emilija Gorjanović iz Inđije, pripadnica generacije koja je dobar deo svojih prava ostvarivala pod transparentima.
– Imponuje da žene imaju svoj dan, jer su teškom mukom ostvarile svoja elementarna ekonomska prava, prihvatljivo radno vreme i uslove rada, ali ne bih da od toga pravimo ceremoniju besomučne kupovine poklona i utrkivanje u njihovom luksuzu, kaže naša sagovornica, podsećajući na radnice tekstilne industrije u Americi koje su utrle put generacijama žena kasnije.
Da svakoj ženi prija znak pažnje, to je potpuno sigurno, ali stvarna ravnopravnost žena na početku 21. veka morala bi da se meri i nekim napretkom u njenom stvarnom statusu i položaju, pre svega, kod poslodavca.
– Mislim da još uvek ima žena koje nisu sigurne da li će zadržati radno mesto ukoliko se odluče na rađanje deteta, i njegovu negu, te njima osmomartovski cvet nije velika uteha, sigurna je Gorjanović.
Izboriti se, ali sačuvati žensku prirodu
Međunarodni dan žena nije samo datum u kalendaru, već simbol dugotrajne borbe za ravnopravnost, dostojanstvo i prava istih širom sveta. Zato one sa posebnom pažnjom doživljavaju gestove muške populacije za 8. mart.
– Svakako je taj dan lep, bez obzira na to što smatram da pažnja i ljubav ka voljenoj i dragoj osobi treba da se pružaju svaki dan u godini. Svakoj ženskoj osobi bude drago kada i za 8. mart dobije mali znak pažnje. Mislim da je simbolika tog datuma ta koja je bitna, jer se stavlja akcenat na žene, njihovo postojanje u društvu – kaže Dragana Vidaković iz Hrtkovaca i dodaje:
– Činjenica jeste da se mi žene i dalje, svaka na svoj način, borimo za svoja prava. Da li smo uspele da se suštinski izborimo za ravnopravnost? Mislim da ne, možda tako deluje na “prvu”, ali smatram da je ženama i dalje teže da ostvare neke svoje ciljeve, bez obzira na nivo obrazovanja, kvalitet rada i doprinosa u celokupnom sistemu. Često se može čuti da su žene danas postale “hladne” po pitanju emocija, te baš iz tog razloga ne bih volela da u toj borbi zaboravimo našu prirodu, jer upravo je ta ženstvenost, nežnost, emotivnost, ono što nas odlikuje kao bića – navodi devojka iz Hrtkovaca.
Dok ga jedni doživljavaju kao praznik posvećen ženama, drugi u njemu vide priliku za dalje osnaživanje i podizanje svesti o pravima žena u savremenom društvu. Muškarci ipak na svoj način pokušavaju da pokažu svoju ljubav i brigu prema dragim osobama.
– Ne mora da to bude samo poklon 8. mart, može i jedna obična sreda. Nije neophodno da gest pažnje bude “Roleks” ili nešto skupoceno, može i krem bananica, a jedna lepa reč upućena dragoj osobi i vama će ulepšati dan. Volite nekoga i neko će voleti vas – zaključila je Dragana.
Svakodnevna pažnja
Sudeći po našim sagovornicama, Staropazovčanke različitih generacija imaju sličan odnos prema 8. martu.
Dr Mirjana Jovišić Simić je mlada i nije za 8. mart dobijala crvene karanfile. Crveno je asocira na nešto veselo, iskreno i s ljubavlju.
– Dok sam bila devojčica i devojka taj praznik nisam doživljavala kao svoj. Bio je to dan kada smo sestra i ja zajedno sa tajom iznenadili mamu. No, posle udaje i kasnije, kako sam se ostvarila kao majka taj dan sam počela da doživljavam i svojim praznikom, iako sam pobornica da mi žene, većina nas, zaslužujemo svakodnevnu pažnju, ne samo taj dan. Takođe mislim da poklon za Dan žena nije u suprotnosti sa ravnopravnošću žena i muškaraca. Ja volim da poklonom obradujem žene, koje su mi drage, rođake i prijateljice – kaže dr Mirjana i dodaje da 8. mart proslavlja u različitom društvu.
– Ove godine, recimo, dan počinjem sa porodicom, dok popodne sa prijateljicama iz kraja idem na spa/velnes druženje. Večernje sate, opet u krugu drugih prijateljica, provešću u druženju uz živu muziku u grčkom restoranu, na Novom Beogradu.
Gospođa Letica Joksimović primećuje da se običaj proslave 8. marta polako gubi, a crveni kranafili je podsećaju na stari običaj u firmama.
– Slavila sam dok sam bila u radnom odnosu, a slavim i sada sa svojim penzionerima. Mislim da bi cele godine trebalo da nam bude lepo kao za 8. mart. Ako nas vole i poštuju muškarci bi cele godine trebalo da nam poklanjaju pažnju i budu kavaljeri, ne samo taj dan. Ovako, taj jedan dan nije ništa. Pokloni i pažnja prema ženi ne znače da nismo ravnopravni. Ravnopravnost polova se podrazumeva odavno. Kako je govorio moj pokojni muž, žena drži tri stuba kuće, muškarac samo jedan – kaže Letica i nostalgično primećuje da se danas Dan žena slabo poštuje kao praznik i da polako izumire.
Sofija Smiljanić iz Iriga napominje da je u srećna vremena svaka žena bila srećna da dobije znak pažnje, bez obzira na cenu poklona. Nijedna se nije žalila što je taj cvet karanfil, koji danas kao da je izumro.
– Nekada smo se radovale skromnom poklonu od muža ili kolega sa posla, a mi žene smo uživale da ih poslužimo doručkom na poslu. To su bili kolegijalni odnosi i bez obzira na cenu poklona, na koju niko nije gledao, svi smo se osećali svečano. Samo je pažnja bila bitna, taj osećaj da su muževi i kolege cenili nas ali i mi njih. To nije imalo nikakve veze sa poklonom, njegovom skronošću ili ne, kaže Sofija, koja je radni vek provela u Opštinskoj upravi.
Kod mladih sve je drugačije. Karanfili kao da su nestali sa lica zemlje, a sa njima i simbolika koju nose. Osmi mart se obeležava protokolarno i sve se češće mogu čuti reči kako sam Dan žena ne znači ništa, ukoliko se o ženi ne brine čitave godine. Što ima smisla. Danas se ovaj praznik obeležava kroz brojne organizacije, poput one kojoj pripada Iris Jović Vujaković, dvadesetsedmogodišnja Rumljanka.
– Ja sam članica Instituta za ženski sport i obeležavamo osmi mart kao dan žena, majki devojčica, na onaj profesionalan način. Lično kao mlada žena ne dajem mnogo značaja Osmom martu, ali profesionalno kroz ženski sport da, kaže Iris Jović Vujaković.
Mlađe generacije mnogo više poštuju formu Dana žena, prigodan poklon uz cveće, ili večeru je skoro uvek tu, ali reklo bi se da o njegovoj suštini ne razmišljaju previše.
– Uvek kupim dragim ženama ruže i bombonjeru, mada se trudim da pažnju pružam svakog dana, kaže Jovan Zorkić, dvadesetogodišnjak iz Inđije.
Mladi Zorkić napominje da je njegov utisak da su žene u velikoj meri danas ravnopravne.
– Mislim da su se izborile za svoja realna prava, a to što mi stavljamo akcenat na cveće i bombonjere, neka ostane od srca za onaj ženstveni deo njihove prirode zbog kojeg ih i volimo, poručuje mladić iz Inđije, koji kaže da nema puno dileme oko izbora poklona, te da sa cvećem „ne može da se pogreši“.
E.S.N.
