Statistika kaže i da su curice žešće i opasnije, nemirnije i glasnije, brže u mnogo čemu, a kada zaplaču preko njiva se čuje do Glušaca i niz Savu do Jarka
Sreda, 14. avgust 1996. godine
Ulica Dušana Dostanića u Salašu Noćajskom poznatija je u selu kao Dostanića sokak, ne toliko po ovom prezimenu koje je najrasprostranjenije uz tako čuvene Čupiće, koliko po pet pari blizanaca što žive u ovom kraju. Zapravo, četiri para blizanaca su iz Dostanić sokaka, a jedan iz ulice Stojana Čupića. Zanimljiv je i podatak da ovaj sokak u sedamdeset i jednoj kućnoj numeri ima preko stotinu dečaka i devojčica do petnaest godina starosti.
Kud će ovolika deca, nego na nekakav svoj i sebi izmišljen centar sveta. A on se nalazi tu, u njihovoj ulici. Kad roditelji traže svoju decu, ne treba im puno vremena, zna se, igraju se kod Miće na balvanima. Mića je odavno doneo ove balvane pred kuću, a onda kada je video kako se deca na njima lepo igraju i kako uživaju nikako da se odluči da ih iseče i od njih napravi građu. A balvani k`o balvani, ogulila im se kora i naprosto se usijali od dečjih turova.
Opasne curice
Od pet pari blizanaca, tri su devojčice, a dva dečaci. Statistika kaže i da su curice žešće i opasnije, nemirnije i glasnije, brže u mnogo čemu, a kada zaplaču preko njiva se čuje do Glušaca i niz Savu do Jarka. Interesantno je da dva brata iz Dostanića kuće i sokaka Jovica i Novica, imaju u svojim kućama blizance. Novica je oženjen Aleksandrom koja je rodila, sada već dve godine stare Tamaru i Ivanu. Jovicina suruga Milanka donela mu je pre četiri godine iz porodilišta Predraga i Nenada.
O Tamari i Ivani njihova majka kaže:
- Zaspale u isto vreme, spavaju i bude se zajedno, a plaču uglas samo kada se međusobno potuku.
- Kada se jedna od njih dve razboli odmah nekoliko dana iza toga i druga je bolesna, priča otac Novica. Naravno, od iste bolesti, pa tako jedni lekovi koriste i jednom i drugom detetu.
Iz druge kuće, Jovicine, supruga Milanka ima neki blizanački pedigre, jer ima mlađu sestru i braću blizance. - Predrag i Nenad uvek hoće isto, kada jedan uzme voće i drugi isto traži, a kada im kupimo majice ako se jedna samo u jednoj šari razlikuje, nastane među njima momentalna svađa. Onda ih lepo pustimo neka sami izaberu koji će koju – kažu roditelji.
Blizanci od dva brata lepo se slažu, približili su se, ili su se razdvojili po “pričanju”. Igraju se češće Predrag i Ivana, oni su po prirodi ćutljiviji i mirniji. Nenad i Tamara su pravi vragolani, življi i pričljiviji.
Da blizanci nisu “slučajnost” u Dostanića kući govori i podatak da su preci Jovice i Novice imali, pre Predraga i Nenada i Tamare i Ivane, još sedam pari blizanaca. Tako se i o ovoj porodici priča uvek s poštovanjem kao o mnogoljudnoj.
Domaća imena
Dostaniće krasi još jedan par blizanaca. Dragica i Jovan imaju petogodišnje Jovanu i Draganu. Jedna nosi majčino, a druga očevo ime. Dve curice imaju po pet godina, a ukupno deset godina ima njihova starija sestra Dušica.
-Dali smo im naša imena. Razgovarali smo i raspravljali i na kraju sam ja odlučila. Htela sam da ime ostane u porodici. Ljubitelj sam i poštovalac starih srpskih imena, a kod nas je vezano i sa porodičnom tradicijom. Jovana i Dragana se lepo slažu kada su njih dve same, čim se umeša neko treći, nastane svađa, dočim se njih dve same posvađaju, onda je to najčešće zbog garderobe. Ženska deca, pa od njih dve uvek jedna misli da je nešto lepše obukla ona druga. Sada su u fazi kada uče da pišu slova – kaže majka Dragica.
Da su blizanci i veliki umetnici dokazuju Mila i Dragorad Aćimović koji imaju petogodišnje Nemanju i Nikolu, a oni opet imaju stariju, dvanaestogodišnji sestru Ivanu koja, izgleda, da im je od male ili nikakve pomoći kada im za nestašluke sleduje porcija prevaspitanja.
-Nemanja je više opredeljen za fudbal, a Nikola nekako više voli da je publika. Obojica su, inače, veoma dobri umetnici za škrabanje po zidu. Tu su nenadmašni i takmiče se koji će više da škraba. Normalno da su zato i dobro “iskijali”. Nikola je malo lukaviji, pa kada je škakljiva situacija on ume da “podmetne” brata. Ima trenutaka kada se prave ludi, pa jedan drugog štite i čuvaju, mada ja imam leka i za te situacije. Kad koji od njih slaže, ja samo pomenem prut i krivac se sam otkrije – kaže majka Mila.
Vole visinu
Dva brata, obadva jednaka, što bi rekla narodna pesma, i po ćudi, a i po lepoti, dvogodišnji Neven i Jovan su slika i prilika majke Dragane i oca Obrada Miljevića. Žestoki momci sa kojima najčešće ratuje u dvorištu njihova baba Darinka. Inače, za babe u ovom selu, posebno u kućama koje krasi osmeh i plač blizanaca, kažu da su prave vaspitačice, a dvorište u kojem se nađu svi blizanci liči na malo zabavište.
Za svoje miljenike, Nevena i Jovana, otac Obrad ima poseban komentar:
-Oni ne ‘odaju po zemlji, oni kao da lete. Njima je važno da se nekuda veru, da se penju, vole visinu, čas na drvo, pa na lestve, onda na sto. Dok jednog skineš, drugi iza leđa ode gore. Kad upitaš jednog što se penjao, a on samo pokaže prstom i kaže: bata! Kad drugog upitaš to isto i on uperi prst i kaže kratko: bata! Pa ko je onda tu kriv od njih dvojice? Onda obojica dobiju batine, podjednako.
Normalno je i pitanje da li se zaista batine mogu podeliti i na dva ravnopravna dela? Po jednoj roditeljskoj teoriji dete koje prvo oseti roditeljsku ruku dobije više, jer se majka ili otac “olade” malo pa drugi bolje prođe. Po drugoj teoriji roditelji se kod prvog deteta tek zaukavaju, pa drugi nastrada više. Najčešće batine dobijaju, onako u prolazu. Padne neka roditeljska, pa sistemu ćuš-ćuš, pa na posao. Za blizance, kažu njhovi roditelji, da se u isto vreme razbole, spavaju, plaču, a kada jedno hoće na nošu, onda hoće i drugo. Pravilo je dakle, potrebne su dve noše. Majke, ko majke, donekle podržavaju tezu da je batina iz raja izašla, a u isto vreme imaju i smisla za šalu na svoj račun govoreći da dečiji dodatak nisu dobile sedam meseci, a za to vreme mogle su po još jedan par blizanaca da rode.
Lako je njima, znaju kako se to radi.
Pisao: Nedeljko Terzić
Blizanci iz Salaša Noćajskog
