U rumskom Zavičajnom muzeju, 27. marta će se održati nesvakidašnja izložba, kakva se viđa retko, a u pitanju je predstavljanje kineske kaligrafije i generalno kineske tradicije. Izložba će tim pre biti značajnija jer će na njoj učestvovati i monasi iz kineskog manastira Vu Dang, koji je Kinezima isto što i Srbima Hilandar. A sve zahvaljujući jednom Rumljaninu, Žaku Živanoviću, koji je preko Londona došao do kineske tradicije. Sada želi da je prikaže u svom rodnom gradu, posebno zato što drevna tradicija i narodna medicina Srba i Kineza imaju daleko više sličnosti nego što se čini.
Žak je u London otišao 2002. godine. Radio je posao automehaničara, ali je podučavao i kung fu, kinesku borilačku veštinu koju je savladao još dok je živeo u Rumi. Već upoznat sa kineskom tradicijom kroz borilačku veštinu, počeo je da se interesuje za kinesku tradicionalnu medicinu čije studije je završio 2008. godine. Počeo je da radi kao praktičar kineske medicine, koja podrazumeva i akupunkturu i time se bavi punih sedamnaest godina, tokom kojih se stalno usavršava. Nosilac je diplome sa pekinškog univerziteta i kao takav danas može da obučava nove polaznike. Godinama odlazi u kineski manastir Vu Dang, za koji se vezuju počeci kineske tradicionalne medicine, borilačkih veština i filozofije uopšte.
Da je kineska medicina ozbiljna stvar, govori činjenica da je uvrštena kao zvanična metoda u engleskom zdravstvenom sistemu.
-Kineska medicina, a time i moja ordinacija, registrovana je u Britanskoj akupunkturnoj asocijaciji. To znači da smo mi od 2016. godine registrovani i licencirani kao medicinski radnici, ne praktičari i alternativci. Akupunktura je u Britaniji zvanična grana medicine. Primera radi, za vreme kovida imao sam pravo da radim jer sam medicinski radnik, gde lekari akupunkturu prepisuju kao vid terapije u zvaničnom sistemu, govori Žak Živanović.
Put od mehnike do tradicionalnih kineskih veština, put od trnja do življenja svog sna, u Žakovom primeru pokazuje da ne postoji nemoguće. Njegov san je sada da sve naučeno i primenjeno prenese u Srbiju. Zato se priprema da akupunkturu donese u Srbiju kao prvi zvanični predavač.
-Ja bih sve ovo želeo da prenesem i u Srbiju. Iz Srbije, u vreme kada sam počeo, ne bih mogao da dođem do ovih veština i znanja koje sada imam. To je bio moj put. Sad je vreme kada vidim da u svoju zemlju mogu da donesem nešto što mom narodu može doneti veliku dobrobit. To vidim kao svoju dužnost da doprinesem svom društvu. Sada pripremam udžbenik, prvi na srpskom jeziku kako bi se ljudi mogli obučavati i ovde, bez potrebe da odlaze u inostranstvo, kao što sam i sam morao. Taj udžbenik će biti verifikovan od strane Univerziteta u Pekingu za tradicionalnu medicinu kao što je verifikovano i moje zvanje, kaže Žak.
Sledeći korak je formiranje nacionalne asocijacije za akupunkturu, ali i inicijativa da se ona uvede u zvaničan zdravstveni sistem kao prihvaćena metoda lečenja.
A zašto je siguran da je kineska tradicionalna medicina dobra i za nas? Kaže da je tek odlaskom u Kinu i manastir Vu Dang, uvideo da su stare tradicionalne vrednosti našeg naroda jednake kao i kineske. Uključujući i promaju, od koje Kinezi strahuju jednako kao i Srbi.
-Prvo je to bio subjektivni osećaj, sve dok nisam počeo da odlazim u Kinu. Iako zvuči apsurdno, mi imamo mnogo više sličnosti nego što možemo da zamislimo. Gajimo iste vrednosti u kulturi, društvu, porodici. To je bio iskonski momenat koji me je privukao. Čitava kineska kultura, filozofija, borilačke veštine, kaligrafija, pa i medicina su sveobuhvatni. Kod njih nema parcijalnog razmišljanja. Kineska medicina i naša narodna medicina su apsolutno identične. Kod nas ne postoje igle u akupnukturi, ali postoje trave i načini njihove primene koji su identični u skladu sa prirodom i sagledavanju celokupnog organizma, objašnjava Žak.
On je i prvi stranac koji je dobio potrebno zvanje da van Kine prenosi znanje Vu Dang škole Tai Či Čuana, što ga stavlja u 17. generaciju majstora. To su znanja koja se prenose verbalno, stvara se poverenje, potrebno je mnogo rada, da bi učenik poput njega dobio privilegiju da bude zvanični master te veštine.
-Kada pričamo o borilačkim veštinama u Kini, ne pričamo o borilačkom aspektu. One su jedno sa medicinom, tradicijom i duhovnošću. Sve potiče iz sagledavanja čoveka i univerzuma kao celine. Tu nije reč o agresiji, već o sveukupnom balansu, objasnio je Žak Živanović.
Upravo o tome, medicini i prvenstveno kineskoj kaligrafiji biće reči na izložbi i pratećim seminarima i radionicama koje će započeti u Zavičajnom muzeju u Rumi, 27. marta. Ovo će biti jedinstvena prilika da se publika upozna sa monahom manastira Vu Dang kome će ovo biti prvi dolazak u Srbiju i drugi u Evropu.
S.B.
