Rezidba u voćnjacima i vinogradima širom Srema uveliko je u toku, a neke gazde su posao već privele kraju. Ovaj posao je, navode voćari i vinogradari, jedan od najvažnijih u godini i direktno može uticati na prinos i rod. Zato su Sremci odavno uzeli makaze u ruke i ušli među redove, kako bi ih na vreme pripremili za predstojeću vegetaciju.
U većim zasadima loze posao pri kraju
U velikim zasadima rezidba vinove loze kreće ranije. Tradicionalno je verovanje da rezidba kreće na Svetog Trifuna, a sve je više onih koji počinju i mesec-dva ranije, što zbog toplijih zima, što zbog velikih zasada gde na velikoj površini čitav posao treba završiti na vreme. U vinogradima Save Jojića iz Iriga tradicioinalno se u rezidbu kreće oko Svetog Nikole, te se posao završi u januaru, a izuzetno do Svetog Trifuna. Tako se i ove godine rezidba završava čak i nešto kasnije, tj. ovih dana, ali kako kaže Jojić, na vreme i ne mnogo ranije u odnosu na prošlu zimu.
– Rezidba je jedan od najsloženijih poslova u vinogradarstvu, kojim se određuje prinos. Na neki način se dužinom rezidbe i ostavljanjem okaca određuje koliki bi bio prinos po čokotu, odnosno po hektaru. Ipak u ovom trenutku se ne može ništa konkretno zaključiti. Nismo imali ekstremnih klimatskih prilika sa velikim minusima pa da dođe do izmrzavanja. Ova godina je mekana, ali možemo zaključiti da je evidentan nedostatak vlage. Nismo imali dovoljno kiše i snega i rezerve vlage su male, leta su sušna i ovo vlage što se sada nakupi u zemlji treba da potraje negde do maja, rekao je Sava Jojić Mačak, vinogradar i vinar iz Iriga.
Nakon rezidbe sledi zavlačenje loze, odnosno stvaranje lukova, kreće vegetacija kada će biti važna zdravstvena nega i zaštita od bolesti i štetočina. Prošla izuzetno sušna godina ostavila je posledice na manju količinu roda, ali i na to da su zrna bila sitnija, te su zbog manje vlage brzo sazrela. Grožđe nije moglo u potpunosti da nakupi aromu, a zbog izuzetno visokih temperatura i brzog sazrevanja imalo je mnogo više alkohola nego inače, napominje Sava Jojić.
Poranila rezidba i u Bikiću
Miroslav Sokol iz Bikić Dola jedan je od onih vrednih vinogradara koji se već godinama predano bave uzgajanjem vinove loze. Na svojih sedam hektara vinograda, zajedno sa sinom, neumorno radi kako bi proizveo kvalitetno grožđe, a samim tim i vrhunsko vino.
Ova godina imala je povoljne vremenske uslove, pa je rezidba u vinogradu započela ranije nego inače i završena je pre nekoliko dana.
– Sada nam predstoji zatezanje žice i vezivanje loze, što je važan korak u pripremi za novu sezonu. Na našem vinogradu gajimo više sorti – šardone, sovinjon blan, merlo, kaberne sovinjon, hamburg, rajnski i italijanski rizling. Sve radove obavljamo sami, sin i ja, a trudimo se da svaki posao završimo na vreme – kaže Miroslav.
Pored vinograda, ova vredna porodica obrađuje i voćnjake, gde je u toku orezivanje voćaka. Radni dan za njih traje i pet do šest sati, ali uz dobru organizaciju i posvećenost, uspevaju da završe sve što je potrebno.
– Posao u vinogradu i voćnjaku nikada ne prestaje, jer svaka faza zahteva brigu i pažnju. Sve radimo samostalno, ali kada volite ono što radite, ništa nije teško – dodaje Miroslav.
Pravilna rezidba ključna u voćarstvu
Rezidba je jedna od najbitnijih, redovnih pomotehničkih mera i u voćarstu, a prema rečima Damnjana Jeftića iz Salaša Noćajskog, bitno je da bude pravilno i stručno izvršena kako bi se uspostavila ravnoteža između rasta i rodnosti biljke.
Potkovan znanjem stečenim na studijama voćarstva na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu, rezdbom se Salaščanin bavi godinama unazad.
Kako Jeftić objašnjava, postoje dva tipa rezidbe – zrela i zelena. Takozvana zrela ili zimska rezidba se radi od jeseni do početka proleća, odnosno dok je biljka u stanju mirovanja.
– Zimska rezidba se radi kada stane vegetacija biljke, odnosno čim otpadne list može da se krene sa orezivanjem. Mahom je to krajem novembra, početkom decembra i može da se vrši sve do početka nove vegetacije. Koliko je rezidba značajna mera govori u prilog da vlasnici velikih zasada, a kako bi stigli da je obave, biljke prskaju razmućenom ureom da ubrzaju opadanje lišća. Kada je reč o letnjoj rezidbi ili takozvanoj korektivnoj, postoje dva tipa – ona koja se vrši u maju mesecu i to je mahom kod mladih biljaka kada se formira uzgojni oblik i ona koja se radi krajem jula nakon berbe, uglavnom na koštičavom voću – kajsiji, višnji, trešnji, a koja ima redukcionu ulogu porasta. Na taj način, laički rečeno, rod se spušta niže iz praktičnih razloga, odnosno kako bi olakšali berbu – kaže Jeftić.
Salaščanin ističe da je za dobar voćnjak od velikog značaja da se izvrši pravilna rezidba.
– U našim krajevima nema puno stručnjaka koji se bave orezivanjem, pa se često u velikim voćnjacima mogu sresti ljudi sa juga zemlje koji su tome vični, jer dolaze iz mesta u kojim se ozbiljno bave kalemarstvom. To su uglavnom stariji ljudi, nažalost mlade taj posao mahom ne zanima. Takođe, ima dosta nestručnih, onih koji su shvatili da se rezidbom može ostvariti dobra zarada, ali nisu spremni da uče, što je šteta, jer mislim da nije teško usvojiti osnove i kroz rad, praksu samo nadograđivati znanje. Susretao sam se sa raznoraznim voćnjacima, nažalost i onim koji su baš zbog loše rezidbe uništeni – priča Jeftić i dodaje:
– Dok je mlad voćnjak greške u rezidbi možda i mogu da se isprave, ali na voćnjaku koji je u rodu to je već teško.
A grešaka, po svemu sudeći, neće biti ni u Grgurevcima, jer meštani ovog fruškogorskog sela za savete i pomoć u oblasti voćarstva imaju svog stručnjaka. Mladi inženjer voćarstva, Borivoj Vesković, potvrdio je reči svog kolege iz Mačve, a ekipa Sremskih novina zatekla ga je proteklog vikenda u rezidbi višanja.
– Orezivanje vršimo od završetka vegetacije, pa skoro do aprila, tako da vremena za ovaj posao ima dovoljno. Na taj način, prvenstveno obuzdavamo visinu i širinu biljke i izbacujemo grane koje ne nose cvetne i rodne pupoljke, takozvane vodopije. Te grane vuku mnogo hranljivih materija iz stabla, što se posledično odražava na plod, koji ostaje sitan, dok istovremeno dolazi do „zatvaranja krošnje“, neosunčanosti delova stabla i zadržavanja vlage u krošnji, što dalje može uzrokovati bolesti. Na kraju krajeva, sve to se odražava i na prinos – kaže Borivoj i upozorava:
– Nestručno orezivanje može biti veliki problem, posebno ukoliko se greškom izbace rodne grane. Zato je potrebno posavetovati se sa nekim ko se u ovaj posao razume. Bolje je pitati, nego napraviti sebi štetu – ističe Vesković.
Mraz najveći strah
I voćari na teritoriji inđijske opštine ovih dana obavljaju rezidbu i zimsko prskanje voća. Dragan Krivošija iz Novog Slankamena gaji breskvu i kajsiju na površini od tri hektara i zatičemo ga u voćnjaku.
– Tek smo na početku, vreme je idealno za radove u voćnjaku, zadovoljan je Krivošija, napominjući da je voćka trenutno u fazi mirovanja.
Najveća bojazan za voćare je mraz, koji ne bi bio iznenađenje u ovom periodu godine.
– Ako bude mraza, to će nam umanjiti rod i uticati na cenu breskve i kajsije, što ne bi bilo dobro, priča voćar iz Novog Slankamena, žaleći se na nepopularnu cenu ovog voća koja, kako kaže, na neki način, obezvređuje njihov rad.
Podmlađivanje stabala rezidbom od velikog je značaja za budući rod voća, i važno je pravilno odraditi ceo postupak.
– Mlađe voćke orezujem sam, a za ostale mi je neophodna pomoć, koju, naravno, moram da platim, tako da put do sočne breskve nije baš tako sladak, negoduje Krivošija.
Osim rezidbe, važno je i zimsko prskanje voća, zaštita od štetočina, koja je u periodu pre prolećnog cvetanja ključna za razvoj cveta.
ESN
