Još kao mali od oca je nasledio ljubav prema lovstvu, a od detinjstva uz njega su nemački oštrodlaki ptičari, koje i danas odgaja. Pedeset godina se bavi kinologijom, a oktobra 1986. godine registrovana je odgajivačnica nemačkih oštrodlakih ptičara u članstvu Međunarodne kinološke federacija u Belgiji. Željko Konjević (64) iz Laćarka je bio i prvi predsednik Kinološkog društva u najvećem sremskom selu, pa je do “koske” u ovom poslu. Kako kaže, lov bez psa ne ide.
-Moj otac je bio lovac, držao je istu rasu pasa. Vremenom se razvijala odgajivačnica, parili smo ženku sa kvalitetnim mužjakom, zainteresovao sam se za taj posao. Štenad sam prodavao u Italiju, Sjedinjene Američke Države, Hrvatsku, Bugarsku, sigurno preko deset u inostranstvo. Danas me ne zanima toliko prodaja, iako se bavim time, već takmičenje. To je lovački pas i volim da vidim šta može da pokaže i kako se snalazi – kaže sagovornik.
Iz njegove odgajivačnice potekla su četiri šampiona, trenutno ima jednog priplodnjaka i kuju šampiona i šampionsko leglo. Željkovi psi bili su pobednici mnogih manifestacija, saveznih i međunarodnih izložbi.
-Nije lako odgajiti šampiona, ljudi misle da je to u svakom leglu. Ne mora da bude, mnogi se bave i po dvadeset godina konologijom, pa nisu imali šampiona. Rasa koju odgajam je u Nemačkoj jedna od najuniverzalnijih što se tiče lova. Imate ptičare, jamare, goniče, dok oštrodlaki ptičar radi sve. Veoma tražena i rasprostranjena rasa pasa – objašnjava Željko.
Kada je čovek posvećen, jasno je da to zahteva i dosta obaveza. Laćarac ističe da hrana nije jeftina, šampion se ne može othraniti na hlebu, stoga kuva mleveno meso, dodaje vitamine.
-Veoma je zahtevno, pet sati dnevno supruga i ja posvetimo kučićima. Ustajali smo i u pet ujutru, da kuvamo mleko, dodajemo plazma ili mleveni keks, mineralno – vitaminske preparate, da bi hranili kučiće. U leglu je bilo osam štenadi, iscrpeli bi kuju. Svako jutro ustajem, nahranim ih, dam vodu, očistim boksove, pa idem na posao. Ko to ne voli, ne vredi mu trud – iskreno će Laćarac i dodaje:
-U svakom leglu budu po dva tri psa za koja ti uvek bude žao kada ih neko kupi. Planiraš da ostaviš, međutim supruga i ja smo zaposleni, velika nam je obaveza. Za godinu dana idem u penziju pa ću moći više da se posvetim, samim tim i da držim više pasa – rekao je on.
Iako uskoro ide u penziju, što će mu doneti više vremena, Željko je zadovoljan sa postignutim. Šampione je već odgajio, što je vrhunac u kinologije. Šta čovek više da poželi od toga.
S. Branežac
