Reka koju gledamo svaki dan, kojoj se iznova divimo, pored koje provodimo lepe trenutke u kupanju, pecanju ili čak u ljubavnom zanosu može da nam ispriče mnoge priče iz naše prošlosti. Naša Sava može nam pričati priču kako je vekovima delila braću i kako su stari Mačvani dozivali braću Sremce da im dođu, a ovi opet sa čežnjom gledali na drugu obalu željni barem trunke srpske slobode. Neka nam Sava priča kako su je braća Sremci krišom iza austrijskih straža preplivavali kako bi iz nekog mačvanskog voćnjaka uzeli voćku i osetili ukus slatke slobode. Sloboda je konačno došla 1918. godine kada su slavne trupe srpske vojske posle nadljudskih napora i proboja Solunskog fornta kročile u Srem. Ali ova sloboda bila je skupo plaćenja krvlju junaka.
Mnogim stanovnicima sela severne Mačve, Čevrntija je danas samo atar između sela Salaša Noćajskog i Drenovca. Predmet interesovanje za nju je samo onog trennutka kada na njivama treba nešto posejati, požnjeti ili naseći drva za ogrev. Međutim ako bi smo pitali počivše junake iz Prvog svetskog rata njima bi verovatno pomen Čevrntije izazvao bolna sećanja na krike i vapaj ratnih drugova iz 13. puka Timočke divizije koji su svoje živote ostavili u reci Savi i na polju Leget. Petog septembra 1914. Godine počeo je marš junaka Đenerala Vladimir Kondića iz sela Lipolista ka Čevrntiji. Prolazeći kroz bogomdanu Mačvu videli su rezultate okupacije „civilizovanog“ carstva, kuće su još gorele, na kapijama su se vijerile crne zastave a groblja puna jauka za svojim najdražima koji su bili krivi samo zato što su nosili srpsko ime. Izbivši na Savu oko jedan čas posle ponoći počelo je prebacivanje 13. puka na sremsku stranu, na polje Leget za mnoge od njih ovo je značilo prelazak reke Stiks i odlazak u večnu kuću. Komandant 13. puka potpukovnik Ristić sa svojim vojnicima počinje sa širenjem mostobrana i uspeva da prodre do Jarka i Šašinaca. Loša oprema za izgradnju pontonskog mosta i sporo prebacivanje pojačanja dovelo je do povlačenja srpske vojske ka Savi.
Front 13. puka se raspao uprkos velikom junaštvu, neprijatelj potiskuje srpske vojnike ka Savi. U tom trenutku katastrofe videvši da je pukovska zastava zarboljena od strane austougraskih vojnika, sanitetski major Milivoj Petrović pod ranama stupa u borbu i vraća zarboljenu zastavu, pod paljbom prelazi reku i predaje zastavu u sigurne ruke. Poslednji otpor neprijatelju pružio je potpukovnik Milan Miljković sa nekolicinom svojih vojnika opkoljeni sa svih strana. Zadivljen hrabrošću ovih ratnika u šajkačama austrougarski general Jozef Šen im nudi časnu predaju. Legetska bitka koštala je Srbiju 6000 vojnika.
Ove godine početkom septembra na polju Leget obeleženo je 110 godina od početka bitke i 101 godina od postavljanja spomenika na polju stradanja koji je izgrađen zahvaljujući Jugoslovenkom Sokolu iz Sremske Mitrovice. Kada sledeći put kročite na Čevrntiju ili Leget znajte da ste na svetom mestu, na mestu stradanja, na mestu grobnice junaka.
D. Jadranski
