Već 92 godine fudbalskog kluba u Šašincima i vek od osnivanja sokolskog pokreta u ovom selu bili su povod za nastanak još jedne knjige, hronike i istorijskog osvrta na ovo sremsko selo “Sto godina sporta Šašinci 1924-2024” autora Radovana Srdića. Treći put Srdić beleži istorijske prilike u selu, a ovog puta to je zanimljiv osvrt na to kako je prva fudbalska lopta stigla u Šašince i kako je seoski prota postao prvi trener FK “Sloboda” Šašinci.
-Ideja da se napiše istorija Fudbalskog kluba “Sloboda“ postoji duže vreme među ljudima Šašinaca, bliskim fudbalskoj igri. To zaslužuje njegova 92 godine (od 1932.) duga istorijska tradicija i desetak izvanrednih generacija, koje ostvariše veliki uspeh plasirajući se u međuopštinsku i Sremsku fudbalsku ligu čime su u sportskoj javnosti, značajno afirmisali selo. Takođe su veoma važni izraziti pojedinci igrajući za klubove višeg ranga, izrasli tamo u fudbalske legende, veoma poznate i dobro kotirane u svetu fudbala Srema. Sve to zajedno daje fudbalu prednost nad ostalim sportovima koji su bili, a neki i danas, postoje u selu – napomenuo je autor istoričar Radovan Srdić.
Nije bilo lako, jer podataka i arhivske građe na ovu temu nije bilo dovoljno. Opet se autor oslanjao na memoriju i sećanja predusretljivih kazivača koji pamte razne fudbalske događaje, a vredan izvor predstavljaju stare fotografije.
Sport organizovano u Šašincima postoji od 1924. godine kada je osnovano Sokolsko društvo, ono je uz pomoć Mitrovčana zasadilo 350 stabala lipe, a zna se i da su učestvovali na sokolskim sletovima u Sarajevu (1934) i Ljubljani (1935).
Prvu kožnu fudbalsku loptu u Šašince je doneo Simeon-Mika Žegarac, po završetku Bogoslovije u Sremskim Karlovcima. Sve je počelo tako što je Mika na ledinama na brzinu objasnio Šašinčnima pravila igre. Naredne 1932.godine osnovan je i fudbalski klub. Prvi sastanak tim povodom održan je u kući Slavka Brdara Srdića, Mikinog komšije i prijatelja iz šora. Na ovom sastanku je sastavljen prvi fudbalski tim Šašinaca. Vežbali su mladi fudbaleri, pod budnim okom i savetima, najboljeg među njima, prote Mike Žegarca, koji se može smatrati prvim trenerom “Slobode“. Prva postava FK Sloboda u momentu formiranja često se menjala i popunjavala novim igračima. Međutim, onaj kostur najboljih ostao je da igra narednih pet – šest godina i mogu se smatrati osnivačima fudbala u Šašincima. Bili su generacija i prijatelji Franje-Jože Gilera slavnog Jugoslovenskog reprezentativca. Ubrzo su se formirali i timovi po šorovima “Seljak”, “Sloga”, “Jedanaest raga”, “Nebojša”, “Zemljoradnik”, a svi su obično nedeljom međusobno igrali utakmice. Pravila su se nekad poštovala, a nekad su se zaobilazila, a igra prerastala i u fizičke obračune. Profesionalnog trenera menjali su teški fizički poslovi u polju. Utakmice su igrali u okolnim selima protiv tamošnjih klubova, a do tamo stizali biciklima, konjskim zapregama i pešice, kako fudbaleri tako i šašinački navijači.
Prvu prijateljsku utakmicu Šašinčani su igrali u Velikim Radincima protiv tamošnjeg “Borca” 20. maja 1932, pobedivši u gostima rezultatom 1:4, dok su na domaćem terenu ubrzo, 10. juna iste godine savladali komšije iz Jarka rezultatom 2:1. A na prijateljsku utakmicu u Pećince 1937. godine beleži se da je masa naroda krenula vozeći se u trideset dvoje dugih šinskih kola pripremljenih za žetvu, tako da je na tribinama bilo više Šašinčana nego Pećinčana.
Pisanih podataka nema, ali priča se da su Šašinčani tada pobedili domaćine rezultatom 1:2. Drugi svetski rat obustavio je sve fudbalske aktivnosti u selu, a oni preživeli i neki novi fudbaleri obnovili su seoski klub i fudbal već 1946. godine.
S.B.
*Projekat “Kultura za 10” sufinansiran je sredstvima iz budžeta Grada Sremska Mitrovica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne odražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
