Namenjeno onima što i dalje nemaju osnovnu kulturu( nažalost mnogo ih je)!!!!
Svi volimo Beli kamen. Toliko da se u influenserskim, instagram, hvatačima klika krugovima počeo nazivati srpski Karibi. Ma dajte, molim vas!
Sezona na „srpskim Karibima“ nije čestito ni počela, a smeća već ima na svakom koraku-flaše, staklene, plastične, kese, papiri, opušci, upotrebljene i bačene pampers pelene, pa čak i jedan do pola pojeden batak. Karipski, nema šta.
Kao lokalac i lice zaposleno u lokalnom mediju mogu da se ponosim onim što Srem ima i da na sva zvona promovišem lepote ovog kraja. Svi smo mi srećni kad naš kraj posećuju ljudi iz cele zemlje. Ipak, u poslednje vreme, iako nisam sklona da komentarišem išta na društvenim mrežama, ne mogu a da ne pišem „nemojte više hvaliti srpske Karibe“! Jer od kad su nahvaljeni sve se više vidi naša nekultura i bahatost.
Pandemija nas je, hvala bogu, sve navela da bolje upoznajemo svoju zemlju. Ali nas nije naučila da svoju zemlju malo više volimo. Niti da se prema prirodi odnosimo kao prema delu sebe. Najvažnije je imati klik sa srpskih Maldiva, Kariba, srpskog Tajlanda. Ali nikako nije važno otpad spakovati u vreću i poneti ga sa sobom do prvog kontejnera.
Još jedna stvar koja mi para uši i bode oči, a to su komentari nezadovoljnih kupača: nema hlada, nema toaleta, nema sadržaja, nema hrane, nema pića, grbava je plaža, kamenje nije bezbedno…. Ne zalazeći u vlasništvo jezera, Beli kamen nije organizovano kupalište, po pravilu ne bismo smeli ni da se kupamo tamo, a to i ako činimo činimo ISKLJUČIVO NA SOPSTVENU ODGOVORNOST!!!!
Na jezeru Beli Kamen niko nije dužan da nam organizuje bilo šta, jer to nije javno kupalište poput Gradske plaže u Sremskoj Mitrovici. Ali svaki posetilac je DUŽAN DA SVOJE SMEĆE PONESE SA SOBOM, kao i da mesto ostavi čistim jednako kao što to čini i u svom dvorištu. A ko želi baldahine, ležaljke, piće, koktele, muziku (o muzici ću posebno) za to ima organizovana javna kupališta i plaže, gde se sve to i plaća.
I još jedan poseban osvrt na muziku. Razumemo i mladost i želju za zabavom, ali niko nije dužan da sluša gromoglasnu muziku veoma upitnog kvaliteta. Blutut zvučnici su na svakom koraku čiji vlasnici po svom nahođenju terorišu kupače. Bez obzira na bilo čiji muzički ukus, izuzetno je nekulturno puštati muziku na sav glas i to sa svih strana da je cela plaža čuje. Tokom naše posete prošle nedelje, tokom radnog dana muzika je treštala sa tri zvučnika!!! Kako li je vikendom, ne smem ni da pomislim. Ne smem ni da pomislim šta nas čeka tokom leta kada se na sve ovo dodaju motocikli i kvarovi na samoj plaži.
I kada bi neko pokušao da na licu mesta ukaže na to da ponese svoj otpad ili da utiša muziku, rizikuje pogrde, ismevanje, neretko i incidente, čemu sam svedočila mnogo puta. A na ovom jezeru sam odrasla i pamtim ga još kad je bilo kamenolom i kada je tek počelo da se puni vodom. Jednog dana ako ovo mesto padne u privatne ruke o čemu se uveliko priča, onda će se većina opet žaliti kako sve ode u ruke bogataša, kako se u prirodi zidaju hoteli i objekti… O tome ne mislimo kada slobodno dolazimo na prelepo jezero koje ovakvim ponašanjem sigurno nismo zaslužili.
Uz par fotografija, pozdravljamo vas sa srpskih „Kariba“!!!!
