Taktovi i reči pesme, sada već prilično popularne “Helene”, u poslednje vreme neprestano odzvanjaju u ušima slušalaca širom Srbije. Numera koja se u svemu izdvaja od kompletne naše scene narodne muzike, noseći sa sobom kvalitetnu priču sa lepom porukom, za kratko vreme je osvojila srca publike.
Ta pesma, koju ekskluzivno možete da čujete na sajtu Sremskih novina, nastala je baš ovde, u Sremskoj Mitrovici, a život joj je udahnuo naš svestrani umetnik, Željko Tomašević, koji ističe da je emocija koja je omogućila nastanak vanvremenskih stihova u njemu čučala dugi niz godina.
– Inspiracija je trenutak u kom svaki stvaralac odlučuje da ono unutarnje osećanje podeli sa svetom. Ako ste nešto videli, osetili ili ste bili akter, učesnik ili nemi posmatrač neke situacije u kojoj su se emocije podigle i čine okvir lepog, onda sednete i kao stvaralac, muzičar, tekstopisac napravite numeru. Meni se posrećilo, emocija je bila veoma jaka i “Helena” je oživela i na papiru, i na žicama gitare – priča Željko i objašnjava cilj svog poduhvata:
– Kada je Aleksandar Makedonski osvajao svet, on je donosio nešto novo u kulturu drugih naroda, povezujući je sa grčkom i stvarajući sintezu najboljeg iz obe. Taj proces su filozofi nazivali “helenizacija”, a ja sam imao želju da na neki način “helenizujem” našu muzičku scenu. Tako je osnovna ideja za “Helenu” bila da napravimo nešto novo, da ne ličii na već postojeće okvire i matrice, koje su u današnje vreme mahom slične. Imao sam želju da nešto promenim nabolje – kaže naš sagovornik, ostavljajući čitaocima da sami otkriju da li prava Helena zaista postoji i da li je u pitanju bila ljubav koja je za svakog autora najveća inspiracija.
I, kada je tekst napisan, Željko je jedne večeri sedeo i muzicirao sa rođacima, Snežanom i Miroslavom Jurković, zajedno odlučivši da “Helena” dobije današnje okvire.
– Tako je sve počelo, a veliku podršku pružila mi je i majka. Uz mene je, tokom višegodišnjeg rada, bio i pokojni prijatelj Boban Petrović, na koga sam uvek mogao da računam i koji mi je dao mnogo smernica za pisanje i stvaranje pesme. A onda, kada je došlo vreme da se pesma lansira u etar, usledila je pomoć prijatelja Živana Dugošije, Siniše Tufegdžića koji je snimio numeru i dao joj muzički okvir, profesora Dalibora Međedovića koji je emociju pretočio na žice gitare, Nenada Aleksandrića koji je sve to uobličio, kao i Dragana Sremca, majstora za ritam. Ovim ljudima dugujem ogromnu zahvalnost i da ih nije, “Helena” ne bi bila ono što jeste danas – kaže Željko Tomašević, ističući da bi njegov hit uskoro trebao da dobije i spot.
Osim što se tokom života bavio dramom i muzičkom umetnošću, naš sagovornik je godinama radio i kao novinar i radijski voditelj. Nekada je u radijskom studiju gostio velikane naše muzičke scene i puštao muziku svojih kolega, a danas ima priliku da svoju pesmu sluša na radiju iz ugla slušaoca.
– Osećaj je mnogo lep kada svoje umetničko delo vidite na televiziji, čujete na radiju, ili kada ga neko od kolega svira na nastupu. Ali, to je samo viši stepen obaveze i odgovornosti za mene i uopšte za selekciju onoga šta iz mene treba da izađe na papir ili se prenese na instrument. Osećaj je fenomenalan i ne mogu ga opisati rečima – kaže Željko.
U ovo tmurno i turobno vreme, ističe, trudi se da radi sve dijametralno suprotno, šireći pozitivnu i optimističnu energiju i ljubav, a takvi su mu i planovi za budućnost.
– Možda će se uskoro pojaviti još neka numera koja će biti pričom stvarna, ali i jednostavna i bliska publici u isto vreme – dodaje.
U Sremskoj Mitrovici, publika ga često može videti na humanitarnim svirkama, koje nikada nije odbio. Voljen je u svom gradu i posvećen je mestu u kom živi.
– Sremska Mitrovica je moj grad, u kom želim da uradim dosta i da se taj ambijent, već postojećih nastupa ekipe kolega koja isto ili slično radi ili pokušava, podigne na viši nivo i da postanemo reprezent za regiju, kako bismo privukli veći broj nekih drugih kolega umentika iz regiona i Evrope. Dok se to ne dogodi, biće dosta rada i truda, a mislim da bi i Grad Sremska Mitrovica sa svojim ustanovama trebao dati podršku individualcima, koji će ga svojim radom reprezentovati u najboljem mogućem svetlu. Ako na bilo koji način mogu da doprinesem da naš grad bude još lepše mesto, ja mu stojim na raspolaganju – zaključuje.
N. Milošević
