Antoan de Sent Egziperi (29. 6. 1900 – 31. 7. 1944) bio je francuski književnik, pesnik, novinar i avijatičar. Postao je laureat nekoliko francuskih najviših književnih nagrada. Njegovo najpoznatije delo je novela Mali princ, ključno delo svetske književnosti. Sent-Egziperi je upravo u letenju pronašao bogato nadahnuće za ovo književno delo. Ovaj roman je napisan tokom boravka u SAD i objavljen 1943. godine. Sent Egziperi nije doživeo objavljivanje knjige u Francuskoj 1946. pošto je, u svojoj 44. godini, tokom letačke izviđačke misije misteriozno nestao nad Sredozemljem 1944. godine.
„Mali princ“ je poetska priča o usamljenosti, prijateljstvu, ljubavi i gubitku, napisana u formi knjige za decu i ulepšana akvarelima koje je ilustrovao autor. Ezgiperi se bavi filozofskim temama sa dečijom jednostavnošću, što je osnovni razlog zbog kog je „Mali princ“ treća najviše prevođena knjiga na svetu, a prevedena je na 250 različitih jezika. Čarolija “Malog princa” ogleda se u tome što je u pitanju vanvremensko filozofsko ostvarenje koje ne podleže nikakvim starosnim ograničenjima, čak ni nakon 81 godine otkako je prvi put objavljeno.
„Mali princ“ govori i o odraslima i o deci. Odrasli su beznadežno uskogrudi, ograničeni svojim pozivom, slabostima ili neznanjem. Deca, koju oličava mali princ, su otvorena i spremna da istražuju svet oko sebe i u sebi. Jedna od poruka Malog princa je izražena u sledećoj rečenici: „Samo srcem se može dobro videti, ono što je zaista važno, oku je nevidljivo.”
Ova priča otkriva nam da odrasli izuzetno vole brojeve, vole da se ozbiljno (formalno) oblače, jer smatraju da su tako odevene osobe od poverenja. Odrasli vole da objašnjavaju, veruju u opipljivo, u ono što se može brojčano izraziti i smatraju sebe izuzetno važnim. Ljudi više nemaju vremena da bilo šta novo upoznaju: “oni kupuju gotove stvari kod trgovaca” . Čovek nikada nije zadovoljan tamo gde se nalazi, jer uvek teži promenama, kakve god one bile. “… Odrasli vole brojeve… Kada im kažeš da si stekao novog prijatelja, nikada ne pitaju ništa važno. Ne pitaju – kako mu zvuči glas, koje igre voli… Umesto toga, pitaju – koliko ima godina, koliko je težak, koliko mu otac zarađuje? I samo iz tih brojeva, misle da su saznali išta o njemu… “
Mali princ nije razumeo smisao postojanja ljudi koji zaokupljeni samim sobom i svojim poslom ne primećuju svet oko sebe, kao ni pravu suštinu i lepotu života. Shvativši da su svi ljudi usamljeni, bio je zapanjen beskorisnošću njihovog rada kao i potpunim odsustvom ljubavi i razumevanja prema poslu koji obavljaju.
“… Čovek je pomalo usamljen u pustinji… – Usamljen je i među ljudima – dobaci zmija.“
Mali princ je knjiga u kojoj se na slikovit i originalan način govori o potrebi čoveka za bliskošću, prijateljstvom i ljubavlju, nasuprot svetu samoljublja, licemerja, lažnog sjaja. Mali princ je preko ljubavi koju je osećao prema ruži spoznao šta je istinska ljubav i koliko ona znači.
Aleksandra Topić, bibliotekar
