Piše: Nemanja Milošević
Rast cena se zaustavlja, a inflacija će polovinom godine pasti na oko tričavih tri odsto, kažu u Narodnoj banci Srbije. Ovaj trend će se, ističu, nastaviti i dalje, ekonomska očekivanja rastu, a tome je, navode stručnjaci, najviše doprinela poljoprivreda, kao i cene hrane čiji rast je toliko usporen da bi u dogledno vreme mogao da pređe u pad. Kao što su cene povrća, kako se dalje navodi, već “pale” za oko 16 odsto u odnosu na jul prošle godine.
Zaista, cena žita, čini mi se, u istoriji nije bila niža. Tek 19 dinara po kilogramu, a kila kukuruza može se nabaviti za čitavih 16 dinara. Ali, ne brine to ratare. Oni znaju da ćemo inflaciji uskoro videti leđa, pa o eventualnim gubicima i ne razmišljaju. Videli i mladi da se ratarstvo isplati, pa pohrlili u sela i posedali u traktore. Treba se pripremiti za setvu. Naspeš dizela, najjeftinijeg u Evropi, i teraj! Veštačko đubrivo ti i ne treba, jer stočarstvo u ovim krajevima cveta poslednjih godina, pa gnojiva ima koliko ti srce ište, a sve džaba!
Džaba je i brašno. Prosto ne znaš da li je jeftinije kupiti veknu hleba ili ga umesiti. Još kad za doručak namažeš na parče džema, pa zaliješ šoljom mleka – bog da te vidi! Ma može i dve šolje. Gde se ima, tu se i prosipa. A kako i ne bi bilo, kad ni sami više ne znamo šta ćemo sa silnim kravama muzarama. Nemaju domaćini više gde da ih drže, pa se u nedostatku prostora krda krava šetaju pašnjacima i ulicama fruškogorskim.
Gde ima krava, tu ima i junetine. Normalno! Zato se za ručak jede isključivo juneća supa. I to bez da se štedi. Same koske ne dolaze u obzir! Posle supe rinflajš, pun mesa i povrća, sa sosom od paradajza, koji pijemo umesto vode, koliko ga imamo. Zatim, sledi glavno jelo. Šnicle od svinjskog buta. Od ruže, naravno. Svinjetine su nam puni zamrzivači, pa nam se može. A što i ne bi, kad svinja imamo pune obore. Sve zdrave i prave. Ne daj bože da su ubijane uzalud, zbog nekakve bolesti ili nečeg sličnog.
Posle ručka kafica. Domaća, instant ili e(k)spresna. Sve tri se uvek imaju u kući, pa pije ko šta voli. Ko ne pije kafu, uglavnom popije pivo. Ono kukuruzno. To je valjda najzdravije, a ne košta ništa. Važno je da proradi želudac.
Nakon kratke dremke, vreme je za užinu. Ima kolača, a ima i voća. Ja, na primer, preferiram banane, koje se danas mogu nabaviti po izuzetno povoljnim cenama.
Razmišljam nešto, baš su lepa ova zimska popodneva u našim toplim domovima. Kad nas ne greje sunce, greju nas radijatori. Odvrnemo ih do “panja”. Samo široko, jer smo tako u mogućnosti. Računi niski, a radijatori topli. Kud` ćeš bolje.
Od te silne uživancije, do večeri se lako ogladni. Zato ne bi bilo loše ispeći neku picu. A rernu, naravno, palimo “po skupoj struji”. Isto kao i bojler. Za svakog ukućanina, jedan pun bojler po tuširanju. Što da brinemo o računu, kad je kilovat “mali”.
Okupani najboljim šamponima, sapunima i kupkama, možemo da se prepustimo čarima televizije, jer kablovsku i TV pretplatu smo uredno platili. Program nikad bolji. Svako veče neki novi film. Ništa se ne reprizira. A tu je i bogat dokumentarni program. Istraživačke emisije, debate, sučeljavanja… Za svakog po nešto.
I tako sve dok ne zadremamo. Ili se ne probudimo iz ovog divnog sna.
