Poslednje litre kuvanog paradajza ovih dana su spakovane po sremačkim špajzovima. A dobro je poznato da gradske domaćice iz Sremske Mitrovice najviše vole Slavicin paradajz, manđeloški.
I ove godine, na svom dobro znanom prodajnom punktu, Slavica Markus je iznela domaći, ceđeni i kuvani paradajz, a mušterije su nastavile da se nižu čak i kad je sezona kuvanja uveliko bila završena. Ne može im žena objasniti da više nema.
-Paradajz je ove godine odličan. Ne znam šta mu se desilo, ali dugo nije bolji bio, bar onima kojima je stigao na vreme, odnosno, onima kojima ga led nije potukao. Mnogima je led napravio veliku štetu, pa se sve pomerilo za još jedno sejanje. Ko je presejao, taj je tek skoro dobio paradajz. Na sreću, mi taj problem uglavnom nismo imali. Pukom srećom ili zbog nečeg drugog, oluja u julu je ostavila naš plastenik netaknut -priča Slavica.
Kako kaže, najbolji paradajz za kuvanje, odnosno najpoželjniji kod mušterija, jeste šljivar. Ali, postoje i oni koji vole bobket, koji je tečniji.
-Neko voli kad je paradajz gust, to su mahom oni koji ga koriste za kuvanje, a postoje i oni koji vole da ga piju, pa im je važno da je ređi i ukusniji. Zato i ja proizvodim i jedan i drugi, kombinujem kako bi svi bili zadovoljni. A kupuje se i na kilu, a šljivar su otkrili i za salatu. Iako nije salatni paradajz, ljudima je bio veoma ukusan zbog cene od sto dinara za kilogram -kaže naša sagovornica.
Međutim, uprkos tome što je paradajz ove godine prošao dobro u domaćinstvu Markusa, ova manđeloška porodica se bavi i ratarstvom, pa su, prvo tokom nevremena u maju i junu, a potom i u julu, ove godine pretrpeli velike štete.
-Nama je stradala semenska pšenica, dva jutra paradajza i tri jutra kukuruza je povaljano. Tako je bilo i na ostalim njivama, kod komšija. E sad, da li su uzrok agrotehničke mere, ili je nevreme zaista bilo toliko jako, ne znam. Svakako, šteta je ogromna i ostaje nam samo da se nadamo da će sledeća godina biti bolja -priča Slavica i dodaje:
-Kada je o kukuruzu reč, neko je imao fantastične klipove, ali džaba kad je nakon nevremena sve ostalo u zemlji. Zrno je zbog toga prljavo i neće da ga prime u silosima ili ti odbiju četvrtinu vrednosti. U ovakvim uslovima, pogotovo sa ovako niskim cenama pšenice i kukuruza, teško je preživeti, posebno kada se uzmu u obzir ulaganja u đubrivo koja smo imali po skupljim cenama, kako bismo se pripremili na vreme. Na primer, ureu smo kupovali dok je bila 105 dinara, što je mnogo, a to ulaganje sadašnja cena žitarica ne može da nadoknadi -kaže Slavica, u nadi da će naše poljoprivrednike u narednoj sezoni makar vreme poslužiti.
Dok završavamo priču, ona se vraća svom daljem poslu. Na redu je priprema i kišeljenje kupusa. I u trenutku kada Slavica iznese svoj kiseli kupus, ribanac ili onaj “instant” na prodaju, to je siguran znak da je zima zakucala na naša vrata.
N. M.
