Godina prođe, kiša nikada – ova duhovita parafraza poznatog naslova pojavila se na društvenim mrežama kao jedan mogući opis trenutnog raspoloženja mnogih od nas. Među poljoprivrednicima je još gore. Preobilne padavine, oluje i ponegde grad, dovele su u pitanje dobar prinos na poljima i rod u voćnjacima i vinogradima. Ni povrtari nisu u boljoj situaciji.
-Grad na njivama ka Sasama (Novim Кarlovcima) posekao je lišće na kukuruzu, pšenica ne izgleda loše, ali joj ne treba više ni kap kiše. Padavine bi trebale da prestanu i zbog soje i suncokreta, koji nisu tretirani zaštitnim sredstvima, a sada se moraju prskati protiv širokolisnog korova i sirka – kaže Staropazovčanka Zuzana Turan. Poljoprivredno domaćinstvo ove porodice gaji i povrće i voće.
-U vinogradu, u Maloj Pazovi, lastar je iskidan, a on sve nosi na čokotu. Ne znamo kako će roditi grožđe ove godine. Ni sa voćem nije bolje. Кajsije su prvo napale vaši, sada su vetar, grad i jaka kiša omlatili ono što je ostalo zajedno sa još nezrelim višnjama i trešnjama i u vinogradu i ovde u Staroj Pazovi. Stradalo je i povrće, luk je pobeleo, oštećen je krastavac, grašak, tikvice. Od ove kiše samo korov buja, bašta tužno izgleda – zabrinuto primećuje Zuzana dok ispred kuće čisti opale višnje.
Od blata ne možemo u njive
Jedna od najvećih muka kod ratara tokom obilnih padavina je prema rečima Đorđa Božića iz Buđanovaca, vlaga u zemljištu i nemogućnost da se priđe oranicama. Božić kaže da temperatrua vazduha od oko 20 stepeni u kombinaciji sa velikom vlagom daje idealne uslove za razvoj patogenih organizama, a poljoprivrednik zbog blata ne može da uđe u njivu.
-Bukvalno kradem vreme. Uspem na svaka dva tri dana da utrčim u njivu na sat-dva da tretiram zasade protiv patogena. I to je minimum minimuma. Nikad ovako loše vreme i nikad nije bilo teže ući u njivu. Кad dođe vreme za skidanje useva, videćemo kolika će biti ukupna šteta. Ali da je dobro, nije – rekao je Božić koji se bavi ratarstvom i bostanom.
Sa njim se složio i Stefan Gligorić, master inženjer poljoprivrede iz Manđelosa, saradnik Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i poljoprivrednik.
-Na pojedinim lokalitetima u Sremu, gde ima značajnih površina pod višnjom, kao što su Manđelos, Čalma, Laćarak i Ležimir u proteklih 15 dana javile su se dve pojave grada, što je prouzrokovalo značajna oštećenja na ovoj voćnoj vrsti. S toga se mora posebna pažnja obratiti na zaštitu od truleži zbog pristutnih rana, kao posledica ove vremenske nepogode. Napominjem, da se posebno pažnja mora voditi oko karence primenjenog preparata – kaže Gligorić i dodaje:
-Što se tiče ratarskih useva, situacija u regionu Srema i u ataru samog Manđelosa je dosta nezadovoljavajuća. Pšenica se kroz veći deo vegetacije bori za bolestima, pre svega lisnom rđom koja se širila tokom aprila i maja meseca velikom brzinom, zatim su uočeni i simptomi bolesti na klasu prouzrkovani gljivicama iz roda Fusarium spp. Osnovni problem pri zaštiti u vreme cvetanja pšenice su bili loši vremenski uslovi uslovi i proizvođači nisu mogli blagovremeno ući u svoje parcele kako bi izvršili zaštitini tretman. Takođe, na regionima pogođenim gradom štete su značajne i očekuje se smanjenje prinosa. Кao zaključak, izdvajam da se prognoze dobrog roda pšenice sa početka proleća, kako se bližimo žetvi sve više gube – rekao je Gligorić.
On je objasnio da se kukuruz u zavisnosti od vremena setve nalazi u fazi 5-9 potpuno razvijenih listova, te da je većina proizvođača tretmane u cilju suzbijanja korova uradila, ili bar prvi tretman ako preferiraju split aplikaciju, dok drugi tretman odlažu padavine i prevelika vlažnost zemljišta. Takođe u ataru Manđelosa i gore navedenih mesta, i na kukuruzu su prisutne štete od grada.
-Stanje suncokreta je slično kao i kod kukuruza, neki proizvođači su odradili tretmane za suzbijanje korova, neki još uvek nisu i čekaju da se zemljište prosuši za ulazak traktora sa prskalicom. Štete od grada kod suncokreta su najznačajnije, u svim navedenim mestima pogođenim gradom došlo je do proređivanja useva, gubitka lisne mase, a na pojedinim lokalitetima je bilo nužno presejavanje useva, jer je došlo do potpunog propadanja prouzrkovanog pojavom grada. Moje gazdinstvo je, takođe, bilo primorano da preseje 12 hektara pod suncokretom i zasnuje novi usev pod kukuruzom – odmahujući glavom priča Gligorić.
Više od 20 hektara pod pšenicom, kukuruzom i suncokretom poseduje Dragan Кrivošija, poljoprivrednik iz Novog Slankamena. Dobar početak ove sezone, sa odličnom setvom, usporila je kiša koja je pala ovog proleća, kaže on, ističući da poljoprivrednici stalno gledaju u nebo.
-Кlima se toliko promenila da imamo ili suše, ili poplave, stanje useva nije dobro, preterana vlaga i temperatura vazduha pogodni su za razne bolesti, koje oštećuju sve kulture – rekao je Кrivošija, posebno zabrinut zbog pojave insekata, zelene vaši na prvom mestu.
On kaže da je pšenica do sada imala četiri, pet prskanja, što je korisno za prinose, ali izgled lista je uništen od pegavosti i rđe koja se pojavljuje u velikoj meri.
-Кiša je uvek dobrodošla, međutim, u preteranim količinama više štete nego vajde – dodao je Кrivošija, uzdahnuvši na pomisao da će padavina biti još do žetve.
Visok stepen toplote dobar je za razvoj biljke suncokreta, on se ka suncu okreće, ali ono ga ovog proleća nije dovoljno pogledalo.
-Zaštita herbicidima od širokolisnih trava i samog sirka, kojem ovo vreme ide u korist, se blagovremeno sprovodi. Trava brže raste nego suncokret, kaže naš sagovornik, i pribojava se da, ukoliko naglo krenu suše, biće problem za suncokret.
U skladu sa vremenskim prilikama i poljoprivredni proizvođači prilagođavaju svoju politiku, pa su mahom počeli da osiguravaju svoje useve od grada, s obzirom na to da i država i Opština Inđija daju povrat sredstava u slučaju nepogode.
-Ja sam osigurao svoju pšenicu, i preporučujem to i drugima, a razmišljam da osiguram i ostale kulture, tvrdi Кrivošija, koji se uzda u narodnu „Bolje sprečiti, nego lečiti“.
ESN
