Što se tiče hrane, islandska kuhinja se mahom zasniva na ribi i ovčetini, čiji lično nisam veliki ljubitelj. U ponudi imaju brojna, vrlo ukusna i mahom slatka peciva, a voda se može piti direktno sa potoka, bilo gde u zemlji, kaže Jovana
Island me je opčinio svojom lepotom – u samo nekoliko reči sažela je Jovana Vukotić svoj nedavni boravak u “zemlji leda i vatre”.
Bilo je to, kako kaže Mitrovčanka, sjajno putovanje i jedinstveno životno iskustvo. Zajedno sa suprugom Mišom i dvoje prijatelja, početkom maja ove godine provela je deset dana na Islandu, maloj ostrvskoj državi smeštenoj na granici između Atlantskog i Severnog ledenog okeana. Čitav koncept putovanja za njih je bio drugačiji od onoga što su do sada iskusili, pa su tako najveći deo vremena proveli u kamperu obilazeći iz dana u dan nove lokacije. Sve ukupno prešli su 2.000 kilometara.
-Island nije popularna turistička destinacija za nas iz Srbije, ali posle ove priče možda se neko zainteresuje i krene putem jedne od, što se nas lično tiče, najzanimljivijih zemalja u kojima smo do sada bili. Inače, često putujemo i uglavnom su to, po mojoj želji, topliji krajevi, međutim suprug je više zimski tip, pa smo odlučili da nešto promenimo u tom smeru. Кako oboje jako volimo prirodu, u skladu sa tim smo i birali destinaciju, a prevagu u odabiru možda je donela zamisao da putujemo kamperom, što nikada ranije nismo uradili – počinje Jovana.
Sam put do Islanda je dosta jednostavan, leti se prvo do Beča, a zatim preseda na direktan let do prestonice – Rejkjavika. Кarte su, kako je objasnila, dosta pristupačne (po osobi 230 evra povratna karta), a napominje da za državljane Srbije nije potrebna viza.
-Direktno sa aerodroma taksijem smo otišli u Rejkjavik, gde smo proveli dva dana. Već tokom te vožnje stekla sam lep prvi utisak, jer je naš vozač bio izuzetno predusretljiv i dao nam dosta korisnih saveta i informacija. Što se tiče samog grada, dosta je drugačiji od svega što smo do sada videli, nije ni nalik ni Beogradu, ni Beču, Parizu, italijanskim ili nemačkim gradovima. Prilično je neobičan u arhitektonskom smislu. Кuće su male, šarene, za naše poimanje možda skromne, ali mislim da u realnosti nisu. Ono što svakako privlači pažnju jeste to da su sa svih strana okružene onim rebrastim limom, koji mi stavljamo na krov, a kako smo saznali to je zbog činjenice da kiša i sneg na Islandu padaju pod uglom od 90 stepeni u odnosu na stranu kuće. Inače u gradu postoji stari i jedan moderniji kraj, gde ima par zgrada koje su mala arhitektonska umetnička dela – objašnjava Mitrovčanka.
Prvobitna ideja i zamisao bila je da obiđu celo ostrvo, što su uz pomoć kampera dobrim delo i učinili.
-Dobro smo se pripremili pre samog puta, dosta guglali, istraživali i došli do toga da turisti na Islandu najčešće putuju kamperom, jer retko ko ode samo u jedan grad, pogotovo jer su osim Rejkjavika, koji i sam nije megalomanski, uglavnom svi dosta mali. Prestonica može da se obiđe za dva dana, ali za ostatak zemlje ipak je potrebno više vremena. Mi smo osam dana proveli na točkovima i to se pokazalo kao sjajan način za upoznavanje jedne zemlje kao što je Island – nastavlja Jovana i dodaje:
-U kamperu je bilo iznenađujuće komforno, imali smo dva bračna kreveta i prostora koliko nam je trebalo. Najbolji deo putovanja kamperom jeste mogućnost da svako jutro dočekaš na nekoj drugoj lokaciji, jedan dan smo doručkovali kraj vodopada, naredni pored okeana, treći uz jedan svetionik. Na Islandu, gde god odlučiš da se parkiraš je fantastično, uvek imaš nešto lepo da vidiš i nešto novo da doživiš. S tim što bih napomenula da je u zemlji protivzakonito da noću kampuješ bilo gde van registrovanih kampova koji su, a obišli smo ih dosta, sjajno opremljeni i zaista pružaju sve pogodnosti onima koji ih koriste.
Ona je iznela i svoje utiske o lokalcima, o hrani i piću.
-Rejkjavik, koliko god možda ne deluje kao popularna turistička destinacija, zapravo vrvi od turista, tako da nismo imali priliku da se upoznamo sa lokalcima, ali ono što smo svakako uočili jeste da su kao iz serije „Vikinzi“, onaj ko je gledao zna o čemu govorim. Muškarci su visoki, imaju dugu plavu kosu, bradu, žene vitke, takođe svetle, izrazito lepe, a i jedni i drugi neguju specifičan stil oblačenja i vrlo su zanimljivi. Što se tiče hrane, islandska kuhinja se mahom zasniva na ribi i ovčetini, čiji lično nisam veliki ljubitelj. U ponudi imaju brojna, vrlo ukusna i mahom slatka peciva, a voda se može piti direktno sa potoka, bilo gde u zemlji – sa oduševljenjem objašnjava Jovana.
Ono što je svojstveno za Island jeste da nema puno drveća, listopadnog uopšte, a tek po koje zimzeleno stablo su zapazili u samoj prestonici.
-Nama je bilo vrlo neobično ići danima kroz prirodu, a da nigde ne vidimo šumu. Uglavnom je sve nisko rastinje, nema čak ni žbunja, odnosno ima, ali ne kao kod nas. Takođe, vremenske prilike su dosta čudne i menjaju se neverovatnom brzinom, pa tako na jednoj lokaciji sija sunce, a samo pet kilometara dalje, iza brda je oluja i to bukvalno. Imali smo osećaj da se godišnja doba menjaju više puta u toku jednog dana. Vetar konstantno duva, a sve to ima svakako veze sa tim što se radi o ostrvu između dva okeana i, pa se na tom mestu sudaraju brojne struje – nastavlja ona.
Na pitanje da izdvoji nešto što je na nju ostavilo najjači utisak Jovana nije imala konkretan odgovor.
-Rečima, fotografijom, pa čak ni video zapisom, ne mogu da se dočaraju lepote prirode Islanda, ta prostranstva i pejzaži. Na primer, gledam u tri brda od kojih su dva sa strana zelena, a ovo u sredini prekriveno snegom. Zatim glečeri, pa vodopadi kojih ima beskrajno puno i nekako mi se čini da smo njih najviše posetili tokom putovanja. Island obiluje izvorištima tople vode i na jednom smo se kupali, što je takođe bilo sjajno iskustvo, jer na glavi nosiš zimsku kapu, a plivaš u toploj vodi i sve to dok posmatraš planinu prekrivenu snegom. Mislim da je priroda Islanda jedna velika turistička atrakcija i to je definitivno ono što me je ostavilo bez daha. Da treba da izdvojim nešto posebno, zaista ne bih mogla. Prešli smo 2.000 kilometara, a pored puta nismo videli ni jednu plastičnu flašu, kesu, bilo kakvo smeće, nema bilborda, reklama i sličnih stvari koje bi narušavale lepotu prirode – objašnjava dalje Mitrovčanka.
Vratila bi se na ostrvo, kako kaže, vrlo rado, ali sa drugim prevoznim sredstvom, jer ističe da sa kamperom koliko god je zanimljivo i praktično, ipak nije moguće doći do svih željenih lokacija, te je do pojedinih delova moguće stići samo u vozilu sa pogonom na sva četiri točka.
Dan, nastavlja Mitrovčanka da priča zanimljivosti o ostrvu, na Islandu traje dosta duže nego kod nas, pa je tako sve do ponoći vidno, a noć traje tek nekoliko sati. Što se tiče vremenske razlike, ona iznosi dva sata.
-Ono na šta bih, da se tako izrazim, upozorila naše turiste ukoliko se odluče da posete Island, jeste da je prilično skup. Cene su tamo čak tri puta veće nego kod nas, pa je tako na primer kafa u kafiću oko 7 evra, pivo oko 10, a ručak za jednu osobu od 30 pa naviše – završava Jovana priču o svom nedavnom putovanju.
D. Tufegdžić
