Medijska pismenost postaje sve važnija tema za razgovor u našim školama, toliko da je od prošle školske godine uvedena i kao slobodna nastavna aktivnost koju osnovne škole u Srbiji mogu da organizuju jednom nedeljno. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja akreditovali su obuke za nastavnike, koje, između ostalih sprovode i nevladine organizacije. Jedna od njih je Saznaj i razaznaj akreditovana obuka za nastavnike koju sprovodi organizacija IREX uz podršku Ambasade SAD u Srbiji.
Nastavnica iz Šida, prof. Nataša Miljanović, koja radi kao trenerkinja medijske pismenosti za ove organizacije, a i sa učenicima u svojoj školi, kaže da je sa đacima osmog razreda Osnovne škole „Sremski front“, Gimnazije „Sava Šumanović“ i Tehničke škole „Nikola Tesla“ održala po tri kviza o medijskoj pismenosti i drugim povezanim temama.
Prema njenim rečima, učenici su veoma pozitivno reagovali na ovakvu vrstu aktivnosti, jer im je to nešto što retko rade u školi, a i teme su im moderne i zanimljive.
-Materijali su prilagođeni njihovom uzrastu i interesovanjima. Izuzetno je važno da svi naučimo šta su osnovni pojmovi medijske pismenosti, jer smo svi izloženi medijskim sadržajima svakodnevno. Kad razumemo da je samo informisanje, odnosno predstavljanje činjenica način izveštavanja, a da ostali medijski sadržaji imaju nameru da nas u nešto ubede, već smo na dobrom putu da jednostavnije i efikasnije prepoznajemo tehnike manipulacija u medijima. Treba razdvojiti činjenice od nečijeg mišljenja, podatke i informacije, od komentara. Treba naučiti učenike kako da provere izvore odakle su neku informaciju dobili, da bi znali da li tom izvoru da veruju ili ne. Postoje izvori koji imaju istoriju proverljivih i tačnih informacija, a postoje i oni koji imaju sasvim suprotnu istoriju, a danas, u eri „teorija zavere“ i društvenih medija na kojima možete naći informacije kao na primer da je „Zemlja ravna ploča“, da vakcinacija nije „dobra za nas“ i slične, jako je važno da naučimo kako da istražujemo na internetu i zaključujemo šta je istina, a šta nije. Radimo sa učenicima i obrnutu pretragu fotografija i video-zapisa, pa oni uče da samostalno provere da li je ta fotografija menjana, kada, ko ju je prvi put objavio, gde, zašto… Velika je moć vizuelnih elemenata medija, a danas imamo aplikacije koje mogu da naprave video-zapise u kojima se montira lažni zvuk preko slike i tako prave sve bolje manipulacije, koje je sve teže razotkriti kao lažne. Fotografija lažnog hapšenja bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa je najsvežiji primer – kaže nastavnica Nataša Miljanović.
Na pitanje koliko učenici znaju o medijskoj pismenosti ona kaže:
-Iako ni osmaci nisu neobavešteni, veoma mi je drago bilo što su srednjoškolci imali solidna znanja o ovoj oblasti zahvaljujući tome što sa svojim profesorima obrađuju ove teme. Prof. Gordana Pavlović je takođe trenerkinja medijske pismenosti u Šidu i u svoja predavanja je integrisala ove teme, pa su njeni učenici znali dosta podataka o medijskim manipulacijama, dezinformacijama i drugim važnim pojmovima. Samo smo nadogradili ova znanja i uživali u takmičenju.
Najbolje ekipe učenika nagrađene su simboličnim poklonima „Saznaj i razaznaj“ programa, sertifikatima za učešće, magnetima, privescima za ključeve, sveskama, olovkama…
S. Mihajlović
