Ukoliko je suditi po Petru Jakovljeviću i Mateji Nediću izgleda da bi Mačvanska Mitrovica u budućnosti mogla da ima vrlo uspešne boksere. Dva mlada momka prošle godine odlučila su da se oprobaju u ovoj plemenitoj borilačkoj veštini i obojica se slažu da je im je bio dovoljan samo jedan trening da se „zaljube“ u boks.
Petar, inače 17-godišnjak i učenik trećeg razreda Mitrovačke gimnazije i Srednje muzičke škole „Petar Кrančević“, boks je počeo da trenira pre samo šest meseci.
-Od malena gajim ljubav prema borilačkim veštinama, još kao klinca tata me je odveo na karate, da bih se posle nekog vremena preorijentisao na savate. Godinama kasnije zainteresovao sam se za boks i to mahom gledajući snimke raznih mečeva na internertu, odnosno jutubu, što me je i podstaklo da se opredelim za taj sport. Malo sam se raspitao i čuo jako lepe i pozitivne komentare za BК “Srem”, a ispostavilo se da je sve tako kao što mi je rečeno, pa čak i bolje – počinje Petar.
Odmah posle prvog preznojavanja u sali znao je da je to nikako jedini i poslednji bokserski trening za njega, krv je proradila, adrenalin skočio, umor i uzbuđenje u isto vreme.
-Odmah mi se svidelo kako se radi u “Sremu”, disciplina i ozbiljnost na jednom ozbiljnom nivou, ali opet prijateljska i prijatna atmosfera. Treneri strogi, a strpljivi, sve baš onako kako meni odgovara i kako mislim da u jednom klubu treba da funkcioniše – nastavlja Mačvanin.
Кako kaže, teško je uskladiti sve obaveze koje ima, škole koje pohađa su izuzetno zahtevne i traže dosta rada, međutim ljubav gaji prema boksu čini da sve postiže.
-Moram da priznam da mi nekako fali vremena i da bih voleo da je dan duži, no šta je tu je. Trudim se da sve postignem, odličan sam đak, ali mislim da sada zbog treninga muzička škola po malo trpi. Sakako, stvar je u dobroj organizaciji, sve se može ukoliko postoji jaka želja – objašnjava mladi bokser.
Prvo takmičenje imao je u Apatinu krajem prošle godine, u pitanju je bilo Regionalno kolo lige. Svojim nastupom je izuzetno zadovoljan, a isto mišljenje deli i njegov trener Dušan Кlincov.
-S obzirom da sviram tamburu a bas prim i da sam do sada imao dosta nastupa, te da mi scena nije strana, mogu reći da na takmičenju nisam imao tremu, bio sam potpuno spreman i znao sam šta mogu da pružim. U mojoj glavi nastup na nekoj na primer pozorišnoj pozornici i u ringu ne razlikuje se puno, osim što na jednom od njih mogu da dobijem batine – sa osmehom kaže Petar i dodaje da uz podršku porodice i prijatelja planira ne samo nastavi da trenira, već i da se takmiči, a ukoliko mu obaveze to ne budu dozvoljavale, svakako će boksovati rekreativno.
Mateja Nedić boks trenira dva meseca duže od Petra, a pre ovog sporta, kao i većina dečaka oprobao se u fudbalu.
-Nekako dečaci su mahom u fudbalu i košarci, a ni ja nisam bio izuzetak, međutim interesovanje za fudbal nije me je u jednom trenutku popustilo, pa sam vremenom počeo da preskačem treninge, da bih naposletku i prestao da odlazim na njih uopšte, već sam kod kuće počeo samostalno da treniram borilačke veštine. Bilo je tu raznoraznih vežbi i poteza, dok mi otac nije preporučio odlazak u Bokserski klub “Srem”, jer poznaje trenera i ima lepo mišljenje o njemu u smislu da zna da će sa mnom ozbiljno raditi – kaže 15-godišnji Mateja.
On objašnjava da se treninzi održavaju pet puta nedeljno, odnosno svakog radnog dana u periodu od 19:00 do 20:30 časova i da za tih sat i po potroši i poslednji “atom snage”.
-Ne može se biti dobar u bilo čemu ukoliko se tome ne posvetite, bilo da je to sport ili nešto drugo, tako da sam na treninzima maksimalno fokusiran. Da su naporni, jesu, ali tek kada se dobro preznojim ja sam zadovoljan. Postoje vežbe koje volim manje, zatim neke koje volim više, ali generalno uživam na svakom treningu, pogotovo u delu kada sparingujemo – priča mladi bokser.
Mateja je do sada bio na dva takmičenja i još nije iskusio ukus poraza.
-Pre samog početka svog prvog meča imao sam malo pozitivne treme, ali je ona isčezla sa samim mojim ulaskom u ring. Želeo sam da dam svoj maksimum i da ostvarim pobedu, za sebe, za trenera, za klub i prelep je osećaj trijumfovati nad protivnikom, pogotovo kada znam koliko sam se za to spremao – objašnjava Mateja i za kraj dodaje da svoju budućnost vidi u boksu i da veruje da će jednog dana biti šampion.
D. Tufegdžić
