Četrnaest godina Rotari kluba u Rumi obeleženo je zanimljivom pričom poznatog rumskog alpiniste Gorana Ferlana koji je čak 18 puta boravio na Himalajima i među mnogobrojnim svetskim vrhovima dva puta bio na Mont Everestu. Goran je tražio svoj put na Himalajima, ali na početku ne kao alpinista. U mladosti ga je zanimala duhovnost hinduizma i budizma i to je bio razlog zašto je prvi put otišao na Himalaje. Pre toga je završio Vojnu akademiju, magistrirao na temu nuklearne fizike i trčao preko 50 maratona i ultramaratona širom planete. Na Himalaje je išao tragajući za odgovorima na neka svoja pitanja. Ostalo je istorija.
-Mi smo se rodili u nekoj prošlosti i imamo kraj u nekoj budućnosti, sve između je moje, naše. Na nama je kako ćemo to da iskoristimo. Neko će ceo život sedeti u kancelariji, ogovarati onog iz susedne kancelarije, neće raditi ništa, držaće noge u lavoru, u kafani igrati šah. A ovo je moj život. Rođen sam i živim u ovom gradu i obaveza mi je da ispričam kako sam uspeo da sklopim sve svoje kockice i da doživim nešto što ispunjava moj život, rekao je Goran Ferlan.
Кao alpinista osvojio je mnoge najviše vrhove sveta i bio prvi alpinista iz Srbije koji se bez dodatnog kiseonika popeo na vrh preko 8.000 metara i jedini koji se dva puta penjao Mont Everest. Dobitnik je Ordena za hrabrost, Oktobarske nagrade, i Vrhunski – zaslužan sportista Jugoslavije – Srbije.
-Želeo sam da vidim tog Jetija na Tibetu, da proniknem u tamošnju duhovnost. Tek tamo sam video strance planinare koji se penju po tim čukama, što mi je bilo impozantno i veliko. Кada sam prvi put video Everest, najviši vrh sveta, a nisam mogao da idem na njega, pomislio sam kako je ovo dobro i zašto ja ne bih mogao ovo da radim. Imao sam dobre fizičke predispozicije, ali o tome ništa nisam znao. Ljudi godinama planinare, vežbaju, pokušavaju da nauče kako da se kreću po snegu i ledu i da ostanu živi, a ja u to nisam bio upućen, dodaje Ferlan.
Njagov put traje skoro trideset godina. Po povratku u tadašnju Jugoslaviju počeo je da traži nekog sa kim bi mogao da krene na najviše vrhove sa ciljem da se popne na vrh sveta na 8.848 metara nadmorske visine. Pronašao je kolegu sa kojim krenuo da se penje na vrhove raznih kontinenata. Fizička predispozicija i utreniranost ne znače ništa ako psiha nije jaka u uslovima koje većina ljudi ne može ni da zamisli.
-Sve ostalo je istorija. Vremenom sam učio kako da budem gore, kako da tri meseca ostanem u snegu i ledu. Кao mi je lepo, a meni je ustvari bilo muka. Кoliko sam puta sebi rekao „šta radim u ovoj vuko…, smrzavam se, dok drugi u kafiću piju pivo i gledaju tuđe žene. A tamo si sam u belini, snegu i na ledu. Ovde ako si gladan odeš do šanka i pojedeš nešto. Na planini imaš kesicu grisina u kojoj hipotetički ima deset grisina, pet tebi-pet meni. A ja uzmem šest, a ti četiri – ti ćeš mi reći “uzeo si više, ja imam dve manje, ja ću imati manje snage i umreti, a ti ćeš ostati živ”. Ljudi se gore brzo posvađaju, a telo i mozak sasvim drugačije funkcionišu, govori Goran Ferlan.
Vrhovi se ne osvajaju, vrhovi se penju
Među planinarima i alpinistima poznato je da se planinski vrhovi NE OSVAJAJU!!! Poštujući visinu i nadmoćnost surovih planinaskih vrhova, u glas kažu da je prilično egoistično izgovoriti ove reči.
-Nije fer da ja kažem da sam osvojio neki vrh, jer planina je meni dozvolila da ja dođem ispod nje i da pokušam da je popenjem, a to nije isto što i osvojiti je. Meni je najlepši vrh na kom sam bio Ama Dablam u Nepalu visine 6.812 metara na nekih 25 kilometara od Everesta. To je tehnički izuzetno težak uspon, vertikalna stena sa snegom i ledom, o kom ništa nisam znao. Govorio sam sebi kad ovo savladam čim se vratim kući odmah moram otići u neku crkvu, priseća se Goran Ferlan.
On je našao svoj put, tražeći smisao i duhovnost himalajskog istoka, našao je svetske vrhove. Ili su oni našli njega.
-Odgovor na pitanje zašto se veremo po tim vrletima glasi: Zato što je gore. Svi imaju svoje – gore i svako ima svoj Everest. Neku tajnu odstupnicu, samo njemu znanu tačku oslonca koja ga prisiljava da prekine da se prepušta sudbini. Tamo gore, negde u božiju mater blizu sunca, dok lebdiš nad provalijom dremkajući u nekakvom fetus položaju, tamo je sve drugačije, navodi rumski alpinista na svom blogu.
Posle incidenta na planini gde mu je i sam život bio u opasnosti, prestao je da se bavi alpinizmom. Danas je licencirani vodič treking turističkih tura na Himalajima na visinama od oko 5.000 metara. Himalajima se tako vraća dva puta godišnje.
-Možda neću imati veću kuću od komšijine, bolju ogradu ili bolji automobil, ali duh ili dušu i utiske koji su u njoj, to niko ne može da mi oduzme, zaključio je Goran Ferlan.
S.B.
