Od kako je pandemija korona virusa zavladala svetom, mnogima je palo na pamet da se vrate prirodi. Da li zbog zdravijeg načina života, odmora ili policijskog časa koji je mnoge zarobio u četiri zida – pitanje ostaje otvoreno.
Međutim, postoje i oni koji prirodu istinski vole i u njoj uživaju oduvek. I baš jednog takvog zaljubljenika u prirodu je nedavno zatekla i naša ekipa, i to u jednom od najlepših delova Fruškogorja.
Na Borisa Blaščaka iz Sremske Mitrovice, inače novopečenog penzionera, prirodne lepote Šišatovca ostavile su snažan utisak još davnih osamdesetih godina prošlog veka, kada je prvi put kročio u ovaj čarobni pejzaž.
-Moj najbolji drug Dejan Petrović, koji je nekada svirao bubnjeve u bendu “Fobos”, je imao plac ovde, u vikend zoni Carina. Boravio sam tu par puta, i ova lepota me je zaista privukla. Кad sam prvi put stupio ovde, oduševio sam se prirodom i to mi se uvuklo pod kožu. I tako, kada je Dejan 1992. odlazio u Кanadu, kupio sam jedan plac od njega, a isti dan kupio sam i još jedan plac pored, a sada ukupno imam pet jutara – priča Boris.
Sve do penzije, posle svakog radnog dana, on bi dolazio na ovo mesto i tu provodio makar sat vremena.
-Za mene je to odmor za dušu. Ovde je klima sasvim drugačija nego u gradu. I kad je najveća vrućina, ovde je prijatno. Tu su grabova, hrastova i lipova šuma, odakle dolazi mnogo kiseonika i vazduh je zaista specifičan, a ruža vetrova koja je zastupljena ovde čini da je svaki trenutak proveden u Šišatovcu kao u nekoj banji – kaže Boris.
Кada je kupovao zemlju u ovom fruškogorskom selu, kaže, bila je mnogo jeftinija, pa to nije bilo tako veliko opterećenje za kućni budžet.
-Danas je priča mnogo drugačija. Velika je jagma ovde i ne mogu vam opisati koliko Beograđana i Novosađana ovde traži plac za kupovinu. Ovaj kraj je “slepo crevo” i tu se uglavnom dolazi sa namerom. Za ovaj mir se ipak pročulo. Ipak je u blizini manastir, a retko gde u vikend zoni postoji asfalt, kao i gas. Od kako je zavladala pandemija, cene su otišle u nebesa. Pre 12 godina, plac pored je prodat za 600 evra, a sada dolaze ljudi sa džipovima koji za njega nude 22 hiljade. Ne razumem tu najezdu, jer, ako voliš prirodu, onda si je voleo uvek. Po mom mišljenju, ili voliš ili ne voliš. Nikada ne bih kupio vikendicu zato što je to popularno – ističe naš sagovornik, koji je svojoj deci rekao da čuvaju ovu oazu mira koju je stekao.
A taj mir, priča, ne pričinjava mu samo čaroban pejzaž, nego i ljudi. Za trideset godina koliko boravi ovde, upoznao je celo selo, a mnogi meštani su tu da mu se nađu kada mu je pomoć oko održavanja vikendice i zemlje potrebna. Svakog dana kada je tu, kaže, neko od lokalnih meštana svrati na piće i razgovor, a tu je i prijatelj iz vikendice pored, koji je uvek raspoložen za partiju tablića.
N. M.
