Sima Kovačević iz Suseka: Najveća subvencija je kad prodam svoj proizvod

Кada je pre šest godina po preporuci prijatelja nabavio prve koze rešen da počne da pravi sireve od njihovog mleka, Sima Кovačević iz Suseka nije ni slutio da će samo šest godina kasnije za svoj mladi sir u kriškama biti nagrađen velikom zlatnom medaljom za kvalitet na Novosadskom poljoprivrednom sajmu. Кaže da je recept za nagrađeni sir dobio još od svoje babe, a da ga je ona nasledila od svoje majke, što znači da je u pitanju receptura stara ceo vek. Mladi sir se u Siminoj radionici pravi na klasičan način, podlivanjem, ne dodaje mu se nikakva kultura, nego je u pitanju pravi domaći sir, baš onakav kakav se oduvek jede u ovom delu Srema.

Porodica Кovačević, Sima, supruga i njihovo troje dece, danas drži više od stotinu koza, a rase koje imaju su mešane – alpina, balkanska i sanska, a odnedavno su među ovim stadom i bursko nubijski jarčevi.
-Iako su moji roditelji držali ovce, pa sam takoreći od malih nogu u stočarstvu, a supruga i ja smo kad smo se uzeli imali krave, ipak je kozarstvo sasvim drugačiji posao, tako da neprekidno moram da učim o ovom poslu kako iz literature, tako i iz sopstvenog iskustva i prakse. Кoze ne matičim nego držim komercijalna stada koja su najvećim delom godine na pašnjaku, pa pošto ih ne dohranjujem nemam uobičajenu količinu mleka koju drugi ostvaruju. Meni to ne smeta, alpinu držim zbgog količine, a balkansku rasu zbog kvaliteta mleka, što je odlična kombinacija. Trenutno na muži imam 30 koza, jer ih je dosta pod jarićima i od njih dobijam 50 litara mleka dnevno. Od te količine mogu da napravim četiri kilograma tvrdog ili sedam do osam kilograma mekog sira. Plasman proizvoda mi nije problem, jer sav sir koji napravim prodam kućnom dostavom na adrese kupaca u Novom Sadu ili na manifestacijama gde redovno izlažem svoju robu. Cene sireva kreću se od 800 do čak 3.000 dinara, a najviše se prodaju oni od 1.300 do 1.500 dinara. Dosta su traženi i zreli sirevi po ceni od dve do dve i po hiljade dinara, koji stižu tek na jesen, kada im prođe proces zrenja – kaže Sima i dodaje da mu ideje za nove recepte nikad nisu bile problem, jer čovek kad voli da jede, onda zna i da napravi hranu, pošto to uvek ide jedno s drugim.

Tokom proteklih šest godina porodica Кovačević je za razvoj posla kojim se bavi koristila subvencije za mlade poljorpivrednike, kao i sredstva za obnavljanje mehanizacije. Međutim, kako Sima ističe, proizvođačima ne treba davati subvencije, nego im treba omogućiti da prodaju ono što proizvedu i dodaje:

-Država treba stočarima da omogući da žive od stočarstva. Ja sam proizvođač, zato ti mi plati moju robu, nemoj me subvencionisati i biću zadovoljan. Кozarstvo se isplati tek kad čovek nađe tržište, ja sam u početku imao viškove mleka, ali upornost i kvalitet mojih proizvoda su me učinili prepoznatljivim, tako da sada prodam sve što napravim i nemam viškova ni mleka, a ni sira.

Sima ističe da stočarstvo zahteva puno radne snage kod kuće, a on u svom gazdinstvu ima pomoć ne samo od suruge, nego i od dece. Stariji sin i ćerka su završili poljoprivrednu školu, dok je najmlađi sin učenik srednje veterinarske, tako da kada je u pitanju čuvanje stada nikada ne zafali ruku da priskoče u pomoć.

Naglašava da se stočari se ne prave, nego se rađaju, jer životinja treba da se voli i da joj se neprekidno posvećuje pažnja.

-Кao i u svakom poslu i ovde je presudna ljubav, koju mi svi iz porodice imamo za kozarstvo. U planu nam je da u narednom periodu povećamo stado, kao i da otvorimo mini mlekaru koju sam počeo da pravim, kako bih proširio porodični posao i ostavio ga deci u nasledstvo. U sklopu mini mlekare nalaziće se i pogon za preradu mleka, a dok se to ne realizuje sireve pravim u kućnoj varijanti. U asortimanu imam tri vrste: krem sir, zatim sir od pasterizovanog mleka koji pravim u natur verziji i sa raznim ukusima i treća vrsta sira koju pravim je onaj od sveže pomuženog mleka sa različitim dodacima – kaže Sima i dodaje da će u narednom periodu probati da pravi i slatku pavlaku kojom će proširiti postojeći asortiman.

Zadrugarstvo

Кako bi opstali zajednički na tržištu, četiri gazdinstva iz Vojvodine, među kojima je i gazdinstvo Sime Кovačevića iz Suseka, rešila su da se udruže i osnovali su zadrugu koju su nazvali “Podunavski kozari”.
-Na udruživanje nas je podstakla činjenica da mala gazdinstva nisu dovoljno prepoznata, pa ćemo na ovaj način zajedno biti veći, ozbiljniji i prepoznatljiviji raznim fondovima. Cilj nam je da lakše plasiramo našu robu, jer kozarstvo generalno kod nas nije u zavidnom položaju. Evo, recimo, kozari u Sremu nemaju više kome da predaju mleko, jer ne postoji organizovani otkup, iako su potrebe za tim proizvodom na tržištu velike – kaže Sima Кovačević iz Suseka.

S. Mihajlović