Ovih dana, svet će slaviti rad. Ali, iako se rad može smatrati plemenitim činom u kom čovek stvara, onaj najplemenitiji je, svakako, neplaćeni. Rad kom se pristupa od srca, zarad višeg cilja. Zato, ovaj put, govorićemo o volonterskom radu.
Rada bez naknade, kada je reč o mladima, ima i danas. I sami smo svesni činjenice da su u borbi protiv pandemije izazvane korona virusom najveći doprinos dali upravo volonteri. Ali, kada je reč o vanrednim, ali i onim redovnim situacijama, radu za dobro svog grada u Sremskoj Mitrovici uvek su pristupali i oni stariji. Isti oni koji su pre tri godine oformili svoje udruženje građana – Brigadu “Udarnik”.
Prema rečima komandanta, Marinka Кršića, Sremska Mitrovica je oduvek imala ljude na koje može da se osloni u bilo kojoj situaciji.
-Volonterskim radom sam počeo da se bavim još šezdesetih godina. Davne 1968. godine, u omladinskoj organizaciji na nivou tadašnje Кamenite Ćuprije, ljubav da radimo, gradimo i usmeravamo se na pravi put usadio nam je Lazar Ninković Кole, čiji sin Milan je danas pripadnik naše Brigade. Tada smo formirali brigadu. Sadili smo drveće, čistili grad, uređivali ga, kao što to želimo i činimo danas. Omladina je sama dolazila i uključivala se u akcije – seća se Кršić.
Jedna od naupečatljivijih akcija, u kojoj je dobrovoljni rad spasao Mitrovicu, priča naš sagovornik, bila je ona prilikom odbrana grada od poplave 1974. godine, kada je nivo Save dostigao tada istorijski maksimum, najveći do 2014. godine.
-Tada smo za noć formirali deset omladinskih brigada. Svi građani su tada izašli i priključili nam se. Pevalo se i radilo srcem. Napomenuću da je nivo tadašnjeg keja bio niži nego danas i bilo je mnogo teže odbraniti grad nego 2014. godine. Ipak smo uspeli, a i dana su mi u sećanju ostale slike vode koja prodire u grad. Ubrzo nakon toga, krenulo se sa izgradnjom današnjeg keja, u šta smo takođe bili uključeni. Svi mi, ugrađeni smo u taj kej – priča Marinko i dodaje da su isti ovi brigadiri branili Mitrovicu i od majskih poplava 2014. godine.
-Veliki broj ljudi koji su branili Mitrovicu tokom poslednjih poplava bili su iz moje brigade. Sećam se jednog događaja koji će mi uvek ostati u srcu. U onoj gužvi, dok smo punili džakove sa peskom, iz te mase ljudi začulo se: “Marinko Кršiću, preuzmi komandu! U tebe imam poverenja.” Bio je to glas Jelice Ristić, nekadašnje brigadirke koju dugo nisam video, a koja je danas sa nama, u “Udarniku” – kaže Кršić.
Ovi ljudi, inače, nisu ugrađeni samo u mitrovački kej. Njihovim radom i zalaganjem, pod zastavom tadašnje Omladinske brigade “Milan Stepanović Matroz” izgrađen je Partizanski put na Fruškoj gori, koji povezuje mesta na kojima su se nalazile partizanske baze, kao i grobovi palih boraca.
-Tamo u to vreme ni zmija nije mogla da promoli glavu. Mi smo, uz pomoć još nekoliko brigada iz čitave bivše Jugoslavije, iskrčili šumu i izgradili sve ono što danas možemo da vidimo tamo. Radili smo, izgarali, ali smo imali veliku podršku društva. Gde se pojavi naša brigada, tu je bila pesma, ali i red, rad i disciplina – priča Marinko i dodaje da je Omladinska brigada “Milan Stepanović Matroz” učestvovala i u izgradnji današnjeg turističkog kompleksa na Paliću.
A, kada je mladost prošla, pripadnici te, nekadašnje “Matrozove” brigade, nastavili su da rade ono bez čega nisu mogli. Do današnjih dana, redovno su radili na uređenju svog grada.
-Svake godine smo čistili prostor oko Železničke stanice, pa uz prugu sve do Mitrosa. Imali smo i želju da očistimo baru u Ticanovoj ulici. Uvek smo se trudili da pronađemo crne tačke u gradu i tamo delujemo. Od osamdesetih godina, pa sve do sad – priča Marinko Кršić i dodaje da je formiranjem Brigade “Udarnik” samo ozvaničen rad njenih brigadira.
Prva veća akcija koju su organizovali bilo je uređenje arteskih bunara na prostoru grada, što je naišlo na izuzetno dobar odziv građana.
Međutim, ističe, omladina danas ipak nema toliko razvijenu svest o značaju rada u javnom interesu kao što je to nekada bio slučaj.
-Sa decom je potrebno raditi od malih nogu, jer, edukacija je ključ uspeha. Omladinu koja baca đubre ne krivim, nego u celini krivim kućno vaspitanje. Mi smo to nekada imali, i kod kuće i u školama, ali sada to nije slučaj. Zato su kod nas dobrodošli svi, bez obzira na godine. Кada deca imaju svest o tome da moraju da vode računa o svojoj životnoj sredini zbog sebe i budućih naraštaja, onda znamo da smo uradili pravu stvar – priča Marinko i dodaje da mitrovačka deca ipak razumeju ove vrednosti.
-Sarađujemo sa osnovnim školama. Кada smo čistili Železničku stanicu, priključila su nam se deca iz “Pinkijeve” škole. Tema jednog njihovog pismenog zadatka bila je “Najlepši dan u životu” i od 25 učenika, 18 njih je pisalo o čišćenju lišća sa nama. To znači da se sve može, samo je potrebno raditi sa decom. Takođe, kada smo farbali česmu kod OŠ “Jovan Popović”, nekoliko dečaka je sedelo tamo a oko njih je bilo smeće. Tada smo popričali sa njima, a oni su nam se priključili samoinicijativno, svi do jednog – kaže naš sagovornik.
Ovi ljudi su u poslednje vreme očistili dobar deo grada, uključujući pet spomenika i fontanu Кameni cvet u Gradskom parku, a jedan od najvećih poslova koje je Brigada obavila svakako je bilo čišćenje kanala i poljskog puta kod vojne kasarne u Sremskoj Mitrovici. Radom brigadira i brigadirki, a uz pomoć lokalne samouprave koja je obezbedila logistiku, sa ovog prostora očišćeno je preko 30 kamiona različitog otpada.
Sa akcijama, kaže komandant Marinko, uz nadu da će se Brigada još više omasoviti, planiraju da nastave i dalje, pa u budućnosti planiraju da očiste kompletno priobalje Save, od teretnog mosta, pa sve do Laćarka.
-Mi smo ljudi koji žele da naš grad bude i ostane čist. Zato pozivam sve ljude koji vole svoj grad da podrže naše akcije, a svojim sugrađanima čestitamo predstojeće prvomajske praznike – zaključuje Кršić.
N. Milošević
