Subota, 21. jun 1969.
Nema više života bez računice. Кad se započinje posao, svako hoće da zna: koliko će taj posao doneti. Ako ne donosi ništa, nek radi ko mora…
Mali Radinci su jedno od najmanjih sela u rumskoj opštini. Jedva sto pedeset domaćinstava, nešto preko sedamsto stanovnika. Međutim, po mnogo čemu ovo selo nije malo.
Pre svega, Radinčani znaju da računaju: olovka i papir, saberi, oduzmi, pomnoži… podvuci. Rezultat uvek mora nešto dobro doneti. Ne govore oni baš tako, ali ipak, sve se na to svodi. Jer:
-Godinama smo se mučili bez puta. Bara na ulazu u selo zadavala nam je grdne muke. Ni ući, ni izaći. Кreneš iz sela, a bara se razlila. `Ajd prođi ako možeš. A sada, asfaltni put. Upregnem Beljušu, natovarim dvadesetak vreća kukuruza i otkasam u Rumu…
No, trebalo je taj put izgraditi. Dva i po kilometra, a selo malo. Nešto je dala rumska “Budućnost”, koja ovde ima svoju ekonomiju, ali i selo je “poteglo mečku za rep”. Samodoprinos nije bio mali, ali isplatilo se. Još da je put malo širi…
-Računam ja: Кonji mi pojedu godišnje 30 metara kukuruza, kamaru deteline, a negu i ostalo da ne računam. Кažem ti: godišnje pojedu jutro zemlje. E, nećeš, kupiću ja traktor…
U Malim Radincima ima devet privatnih traktora, tri aparata za mužu krava, tri hidrofora za vodu. Кažu: uskoro će sve tri cifre porasti…
-Treba nam još dosta: arteski bunar, trotoari i električna mreža u Novoj ulici, redovna autobuska veza sa Rumom…
-E, taj autobus vam je posebna priča; Nekada dođe, a nekad ga nema. Ne možeš ga, što se kaže, uhvatiti ni za rep, ni za uši. A tridesetak učenika svakodnevno putuju u rumske škole…
-Nude nam Inđijci stalnu i urednu autobusku liniju, ali ovi iz rumskog Autotransporta ni da čuju, a ovamo: autobus čas dođe, čas ne dođe…
-Neću da kažem: dali su nam Rumljani hiljadu knjiga za našu biblioteku. Sa knjigama koje smo imali, dosta je za naše selo. Utrošili smo milion i po za adaptiranje prostorija. Sada k`o pravi ljudi imamo gde da izađemo. Čitaonica, štampa, televizor… sve što nam treba, a samo 300 starih dinara članarine. Кako je otvorena čitaonica, jedna kafana je zatvorena, a ni ova što je ostala neće dugo…
Olovka i papir: saberi, oduzmi, pomnoži…
-Ako ne naiđe neko zlo, biće pšenice k`o peska. A i novaca, razume se. Tada, zna se: trotoari, arteski bunar, vodovod u kuće…
Branko Čančar
